Alternativni teatar u Priboju

Amra Polimac, profesorka engleskog jezika, inicijator ovog kreativnog druženja i vođa trupe kaže da je cela priča počela slučajno, na jednom seminaru u organizaciji Britanskog saveta, na kome je srela kolegu sa fakulteta, Prijepoljca Ilhana Pačariza. Na jednoj od kreativih radionica njih dvoje su napravili kratki skeč koji je bio nastavak priče iz knjige „Ko je pomerio moj sir?“ Spensera Džonsona. Ovo se svidelo Aleksandru Borisavljeviću iz kancelarije Britanskog saveta u Beogradu i on im je predložio da naprave pozorišni projekat koji bi ta organizacija finansirala. Prihvatili su ponudu .Trebalo im je nekoliko meseci da izaberu tekst, na kraju su se odlučili za „Parče noći“ Đorđa Milosavljevića. Prvi je ušao u glumačku ekipu Nermin Fazlić. Isidor Novaković, Amrin učenik je u ekipu doneo svoje iskustvo iz dečijeg pozorišta. Kasnije je organizovana audicija koju su prošle Jelica Popović i Gala Šalipur. Na komadu su radili celo leto i odigrali premijeru u septembru. Prvo izvođenje bilo je jako uspešno, mada je jedan deo pribojske publike bio pomalo zatečen slobodnim i urbanim duhom predstave.

Osim za režiju i glumu, puno pohvala su dobili i za muziku, scenografiju i kostimografiju na kojima se takođe temeljno radilo. Koristili su muzičke podloge raznih pravaca. Zanimljivo je da su na sceni kao deo scenografije, bile izložene slike velike pribojske slikarke Nadežde Nade Vitorović koja je veliki deo svog opusa zaveštala Zavičajnom muzeju u Priboju, tako da su istovremeno promovisali i dela ove velike umetnice. Ova predstava je imala i jednu reprizu u Priboju, potom su gostovali u Prijepolju. Želeli su da gostuju i u drugim sredinama, ali para nije bilo.

– U međuvremenu je jedan Pribojac Vladimir Vulević, tada apsolvent književnosti u Beogradu, objavio svoje prvo dramsko delo „Sećanje iz formaldehida“ . Svidela nam se priča i trazili smo pomoć oko pisanja projekta od tadašnjeg koordinatora Kancelarije za mlade u Priboju Dejana Jeremića. Brzo smo našli donatore, ovaj projekat finansirala je kancelarija OSCE-a u Novom Pazaru, a glumačkoj ekipi se priključio jedan novi član, Nikola Đoković. Novi komad bio je potpuno drugačiji od prethodnog. A ovog puta malo smo još malo pomerili granice onoga što se u malim zatvorenim sredinama smatra društveno prihvatljivim. Opet smo vodili računa o svim detaljima koje čine pozorište. Složene barokne kostime sašio nam je lokalni studio mode, „Šoga“. Igrali smo reprizu u Priboju, gostovali u Prijepolju i Užicu gde smo predstavljali Priboj u okviru projekta „Različitost je bogatstvo“, kaže Amra. Ova pozorišna grupa je, na ponudu Kancelarije za mlade u Priboju, učestvovala u projektu Resurs centra Majdanpek „Pozorištem protiv predrasuda“.

– Radilo se o procesnom teatru koji je vodila priznata beogradska rediteljka Marija Gajić. Prijavili smo se i na kraju smo od različitih ekipa iz deset gradova u Srbiji u zajedničkoj predstavi ostali mi i ekipa iz Majdanpeka. Predstavu smo pripremali u Beogradu, u prostorijama „Reksa“. Igrali smo je u Sečnju, Zrenjaninu i Bečeju, sledeće izvođenje biće u Priboju 28. marta, a planirano je da se igra u 10 gradova, dodaje Amra Polimac. Interesovanja pribojske pozorišne trupe se tu ne završavaju. Imaju u planu da sa muzičkom grupom „Hengoveri“, (skoro imali zapažen nastup u emisiji „Ja imam talenat“), koja je napisala muziku na stihove Bojana Bjelića, našeg sugrađanina , naprave performans.

Finansije problem

Većinu aktivnosti ove pozorišne grupe finansijski je pomagala Kancelarija za mlade, koja je, zbog nedostatka sredstava, prestala da radi. Mladi glumci kažu da je prestanak rada ove Kancelarije hendikep ne samo za njih već i ostale projekte za mlade i dodaju da im je pomažu opštinske institucije zadužene za kulturu. U susret im je izašla Mašinsko-elektrotehnička škola Priboj koja im je omogućila da koriste prostorije za audicije i čitalačke probe.