Alumni klub Pravosudne akademije načelno podržava nacrte pravosudnih zakona

Kako navode, u pitanju su rešenja koja u najvećem broju slučajeva unapređuju status pravosudnih funkcionera, omogućavaju veći stepen nezavisnosti sudija, odnosno samostalnosti javnih tužilaca i izjednačavaju položaj mladih sudija i tužilaca sa starijim kolegama, implementirajući usvojene ustavne izmene prema kojima pravosudna funkcija postaje stalna, a aktivno i pasivno biračko pravo na izborima za pravosudne savete se daje svim sudijama i tužiocima, čime se otklanja diskriminacija nosilaca pravosudnih funkcija.

– Ocena o kvalitetu rešenja koja se odnose na novu kompoziciju pravosudnih saveta biće moguće dati nakon početka primene zakona, a prema mišljenju AKPA, najviše pažnje treba posvetiti sprečavanju potencijalne blokade rada saveta, imajući u vidu da nacrti zakona donose složena normativna rešenja koja se odnose na izbor člnaova saveta i način rada ovih tela – navodi se u saopštenju.

Dalje se dodaje da su ipak očekivani reformski predlozi izostali u veoma važnim delovima.

– Najpre u pogledu mehanizma izbora sudija i tužilaca, koji se osim isključivanja parlamenta iz ovog procesa, ni u čemu ne menja, te ostavlja način izbora sudija i tužilaca bez nužnih garancija nepristrasnosti i objektivnosti koji se jednostavno mogu ugraditi u naš sistem. S tim u vezi ostavlja otvorenim i decenijsko pitanje uloge Pravosudne akademije u našem pravnom sistemu ne dajući odgovorn na pitanje koja je njena uloga. Zadržavanje dva koloseka u izboru sudija i tužilaca (opšti i preko Pravosudne akademije) u praksi se pokazao kao loše rešenje koje ne doprinosi objektivnosti izbora, niti doprinosi ostvarenju funkcije Pravosudne akademije – smatra AKP.

Iz ove organizacije objašnjavaju i da se dblast u kojoj su sudije i tužioci imali visoka, a neispunjena očekivanja odnosi na regulisanje njihovog materijalnog položaja.

-Nacrti zakona u ovom delu ne predviđaju nikakve izmene, iako Venecijanska komisija jasno ukazuje da je promena potrebna . Osnovicu za obračun plata određivaće druge dve grane vlasti, umesto da se osnovica veže za politički neutralne parametre, kakav je npr. prosečna plata građana. Time se zadržava važan kanal odlučivanja o materijalnom položaju sudija u kome je sudstvo zavisno od odluka izvršne i zakonodavne vlasti, što je nepotrebno sa aspekla vladavine prava – dodaje AKP.

U saopštenju se zaključuje da će AKPA na javnim raspravama tražiti odgovore na pitanja da li je radna grupa Ministarstva pravde uzela u razmatranje predloge koje je AKPA u toku izrade nacrta zakona dostavio, te koji su razlozi za izostanak reforme u navedenim segmentima.

– Ukoliko se značajniji pomaci ne naprave do februara sledeće godine, kada se očekuje da će zakoni biti usvojeni, AKPA će ih svakako podržati, jer donose bolja rešenja od postojećih, ali će nastaviti da insistira na daljim reformama u ovoj oblasti, jer ne smatar da je reformski proces ovim zaokružen – zaključuje AKP.