Ambasador Alžira u Srbiji Abdelhamid Šebšub kaže da su odnosi između njegove države i Srbije „više nego srdačni“. „Ti odnosi bliskog prijateljstva i saradnje crpu snagu iz vremena oslobodilačkog rata koji je alžirski narod počeo 1. novembra 1954. i čiju 61. godišnjicu obeležavamo ove godine“, kazao je ambasador Šebšub u razgovoru za Danas.
„Alžirski narod nije zaboravio pomoć bivše Jugoslavije njegovoj oslobodilačkoj borbi. Takva podrška se može objasniti činjenicom da su naši narodi podjednako slobodoljubivi, pravdoljubivi, drže do dostojanstva, a protive se svakom obliku dominacije i tlačenja. Na tim temeljima, danas treba da razvijamo odnose saradnje i solidarnosti, u obostranom interesu naših naroda.“
Kada je reč o sirijskoj krizi, alžirske vlasti procenjuju da u Alžiru sada ima između 45.000 i 50.000 izbeglica iz Sirije. Oni koji su imali mogućnosti, pokrenuli su male poslove. Sada je u Alžiru veliki broj sirijskih restorana, bakalnica… „Ti ljudi najnormalnije žive i rade u Alžiru“, zaključio je ambasador.
Više od dve decenije ekonomska saradnja ne prati dobre odnose u drugim oblastima između Alžira i Srbije…
– Naše zemlje su devedesetih prolazile kroz period nestabilnosti. No, počev od 2000, odnosi su ponovo dobili na zamahu, a nove mogućnosti su otvorene. Programi javnih investicija u Alžiru pobudili su interesovanje kod niza srpskih preduzeća. U Alžiru srpske firme rade u oblasti vodnih resursa i na istraživanju podzemnih voda. Pojedina preduzeća su na tenderima dobila vredne poslove i grade brane u Alžiru. Saradnja se ostvaruje i između srednjih i malih preduzeća koja se bave metalnim konstrukcijama ilidrugim delatnostima. No, ti rezultati ne odražavaju ni kvalitet odnosa između naših država, ni političku volju prisutnu na obe strane, niti potencijale obe zemlje. Razloge bi trebalo, po mom mišljenju, prevashodno tražiti u činjenici da privrednici nisu dovoljno upoznati sa poslovnim mogućnostima koje postoje u dvema zemljama.Mogućnosti za poslovnu saradnju postoje u svim oblastima, a naročito u industriji, poljoprivredi, turizmu, energetici i rudarstvu i u sektoru usluga.
Uskoro će biti pet godina od početka „Arapskog proleća“. Kako ga ocenjujete kao socijalni i politički proces?
– Više činilaca je dovelo do ovih dešavanja. Možda je reč o ishodu istorijskog procesa koji je svojstven svakoj zemlji i predstavlja odgovor na težnju svakog društva da samo treba da odlučuje o svojim institucijama, izboru rukovodstva i izgradnji društva, bez ikakvog uplitanja sa strane. Alžir, veran principu nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, ni u jednom trenutku, niti na bilo koji način, nije se uplitao u unutrašnje krize koje su potresala susedne zemlje. Alžir nije štedeo truda da tim zemljama pruži pomoć i doprinese stabilizaciji njihovih ekonomskih i bezbednosnih prilika.
Šta kazuju iskustva Alžira iz perioda „crne decenije“ borbe protiv terorizma?
– Tokom devedesetih, Alžir je proživeo dramatičan period. Mračne sile iskoristile su promene u političkom sistemu i demokratske pomake koje je naša zemlja do tada ostvarila, i zloupotrebljavajući religiju, infiltrirale se u društvo, ne bi li obezvredile tek začetu demokratiju i pokušale da strahovladom nametnu totalitarni sistem koji nije primeren savremenim društvima.No, alžirski narod nije pokleknuo pred terorom, mobilisao je sopstvene snage u borbi protiv terorizma. Alžir je neprestano ukazivao da terorizam ne poznaje granice i predstavlja opasnost za sve zemlje i pozivao na međunarodnu solidarnost u borbi protiv ove pošasti. U borbi protiv terorizma, Alžir je primenio sveobuhvatan i integrisan pristup. Jačanje bezbednosnog aparata praćeno je donošenjem zakona koji su garantovali očuvanje osnovnih sloboda i poštovanje ljudskih prava. Svojom politikom nacionalnog pomirenja predsednik Buteflika je alžirsko društvo udaljio od samoubilačkih kušnji u koje je zapalo, ulio mu je novu nadu i sačuvao socijalnu koheziju i jedinstvo zemlje.
Alžir je posrednik u rešavanju sukoba u Maliju i Libiji. Kako procenjujete situaciju u okruženju?
– Sever Malija već dugo potresaju nemiri i razmirice između naroda koji žive u tom delu zemlje i centralne vlade. Situacija je pogoršana dolaskom terorističkih grupa. Angažman Alžira kao posrednika u rešavanju krize na severu te zemlje, uz podršku Afrike i međunarodne zajednice, krunisan je uspehom pošto su sve strane su prihvatile Sporazum o miru i pomirenju. Sačuvana je teritorijalna celovitost Malija i njegovo nacionalno jedinstvo i otvorene su perspektive za očuvanje mira u regionu. Alžir nastavlja da ulaže napore kako bi naša libijska braća prevaziđu razlike i krenula putem dijaloga i pomirenja. U želji da ohrabri libijske aktere da nađu odgovarajuće političko rešenje, a smatrajući da samo libijski narod, bez ikakvog spoljnog mešanja, može da pronađe pravo i učinkovito rešenje, Alžir je bio domaćin velikog broja sastanaka.
Stav Alžira o Siriji prihvaćen
Kriza u Siriji i situacija u Iraku pogodovale su uspostavljanju i jačanju terorističkih grupa koje uvek koriste pometnju kako bi, pribegavajući teroru, pokušale da nametnu model društva koji je potpuno stran islamu i u službi kriminalnih interesa. U vreme izbijanja krize, marta 2011, Alžir se kao članica ministarskog komiteta Arapske lige za sirijsku krizu, snažno zalagao za promovisanje dijaloga i pregovora, te političko rešenje. Nažalost, takav stav Alžira nije dobio većinsku podršku u Arapskoj ligi. Možemo konstatovati da stav koji je Alžir zauzeo 2011. sada deli veliki deo međunarodne zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
