Ambasador Norveške u Srbiji: Ohrabrena je ekonomski osnažena žena

Jer, ukoliko žena trpi nasilje, a ne zna kako će obezbediti prihod nakon što izađe iz nasilne partnerske zajednice, najverovatnije da nasilje neće ni prijaviti iz straha za svoju i egzistenciju svoje dece – kaže za Danas ambasador Norveške u Srbiji Jorn Eugen Jelsta povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena.

Jelsta je govorio o projektu koji je Norveška ambasada sprovela u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women u Srbiji sa ciljem osnaživanja žena u ruralnim oblastima i njhovom obrazovanju o rodno zasnovanom nasilju.

* Kakav je odjek imalo obrazovanje žena u unutrašnjosti Srbije o diskriminaciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja?

– Tokom prethodne godine Norveška ambasada u Beogradu je uz pomoć Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women, organizacija civilnog društva i kancelarijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, intenzivno radila na obrazovanju žena iz ruralnih sredina o rodno zasnovanom nasilju, pod okriljem projekta Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji. Aktivnosti su osmišljene kako bi se žene informisale o tome šta je rodno zasnovano nasilje, kako da ga prepoznaju i što je najvažnije, kome da se obrate za pomoć ukoliko se zateknu u situaciji nasilja. Ovo se pokazalo kao veoma važno i korisno jer žene na selu najčešće ne znaju koje su to institucije i organizacije, kako u vladinom tako i u nevladinom sektoru, koje pružaju pomoć ženama žrtvama nasilja.

Kroz različite obuke, žene u ruralnim sredinama kao i lokalne organizacije koje rade na unapređenju položaja žena dodatno su osnažene i informisane, dobile su potrebna znanja kako bi prepoznale i adekvatno odgovorile na različite oblike rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. Takođe, uz mentorsku podršku i dodelu potrebnih sredstava, žene su osnažene da pokrenu ili unaprede svoj posao i na taj način obezbede dugoročni izvor prihoda za sebe i svoje porodice. Kroz ovaj projekat podstaknuta je saradnja između organizacija civilnog društva, nacionalnih i lokalnih institucija, medija, građana i građanki, kako bi svi oni, kao relevantni akteri doprineli poboljšanju položaja žena u ruralnim sredinama.

* Zašto su žene u ruralnim oblastima prepoznate kao posebno osetljiva grupa? S kakvim problemima se one suočavaju?

– Žene u ruralnim sredinama susreću se sa brojnim izazovima u svom ličnom i profesionalnom razvoju. One su u većem riziku od siromaštva, veoma mali broj njih su vlasnice imovine, nisu zastupljene na položajima gde se donose odluke, često nisu zvanično zaposlene, pri čemu posvećuju veći deo svog vremena vođenju i održavanju domaćinstva.

Otežavajuće okolnosti su i loša infrastruktura u mnogim ruralnim područjima i neadekvatna povezanost sela sa većim mestima. Zbog svega ovoga one imaju ograničen i otežan pristup obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Ovo je naročit izazov za žene sa invaliditetom i starije žene koje su, živeći u ruralnoj sredini, višestruko diskriminisane.

* Koje su to mere koje je neophodno preduzeti u Srbiji za poboljšanje položaja žena iz ruralnih sredina?

– Kad se radi o podršci, Norveška ambasada u Beogradu daje prioritet unapređenju položaja žena na selu, kao i žena uopšte, jer smatramo da je neophodno doprineti njihovom osnaživanju. Pružajući podršku ženama na selu, doprinosimo ne samo njihovoj dobrobiti kao pojedinkama, njihovim porodicama i zajednicama, već doprinosimo i ukupnoj ekonomskoj produktivnosti na lokalnom nivou, jer žene igraju ključnu ulogu u lokalnoj radnoj snazi i u ostvarivanju dohotka. Na globalnom nivou, iskustvo je pokazalo da tamo gde žene imaju priliku da zarade prihod i kontrolišu svoju zaradu, njihove porodice će imati višestruku korist. Ako radimo na ekonomskom osnaživanju seoskih žena kao poljoprivrednica, preduzetnica i liderki, zajednički ćemo doprineti razvoju celokupne zajednice i postizanju rodne ravnopravnosti.

* Na koje načine je moguće ekonomski osnažiti žene iz ruralnih krajeva i koliko to može da doprinese smanjenju rodno zasnovanog nasilja?

– Ekonomsko osnažiti žene znači omogućiti im pristup proizvodnim sredstvima, zemljištu, vodi, tržištu, finansijama i tehnologijama. Preduslov za sve ovo je svakako obrazovanost i informisanost žena. Često smo čuli da im je neophodno bolje poznavanje fondova i projekata koji su im namenjeni. I radimo na tome da ih obrazujemo upravo u tim oblastima. No, sve ovo nije dovoljno dok žene ne budu prepoznate u javnim politikama i državnim programima. Pored ovoga, važno je i unaprediti položaj žena na tržištu rada, podsticati preduzetništvo žena na selu, naučiti ih kako da razvijaju svoj biznis plan, pokrenu sopstveno preduzeće, kako da se prekvalifikuju, nabave opremu i sl.

* S kojim sve vidovima diskriminacije se suočavaju žene u Srbiji i da li je naše društvo sposobno da prepozna diskriminaciju i odupre joj se?

– Žene u Srbiji i dalje su izložene diskriminaciji pri zapošljavanju, na radnom mestu, kao i rodno zasnovanom nasilju. Međutim želeo bih da pohvalim Srbiju jer ima kompletan normativni okvir u oblasti rodne ravnopravnosti, koji je preduslov za stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarce. U 2021. godini usvojen je novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, krovni zakon u oblasti zaštite prava žena, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Strategija za suzbijanje i sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025, čiju izradu je podržala i Norveška ambasada. Prethodno, 2017. počeo je sa primenom novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Usvojena je i nova nacionalna Strategija za rodnu ravnopravnost 14. oktobra 2021. To je jasan pokazatelj spremnosti države da se posveti izgradnji rodno ravnopravnijeg društva.

Takođe, rodna ravnopravnost i osnaživanje žena i devojčica su preduslovi za stvaranje održivijeg društva, što je jedan od Ciljeva održivog razvoja UN. Održivi razvoj zahteva snažnu i konsolidovanu volju za promenama kako bi se ostvario napredak u sferama ekonomije, ekologije i društva uopšte – napredak koji nam je globalno potreban.

U ruralnim oblastima retko prijavljuju nasilje

U ruralnim sredinama javljaju se različiti oblici rodno zasnovanog nasilja, a žene iz ovih sredina često nisu dovoljno informisane o tome šta je sve rodno zasnovano nasilje i kome mogu da se obrate ukoliko su ugrožene. Zbog ekonomske zavisnosti i straha od reakcije sredine, koja je često tradicionalna i puna stereotipa i predrasuda u vezi sa položajem i ulogom žene, one se retko odlučuju da prijave nasilje – kaže Jelsta odgovarajući na pitanje koji su to problemi sa kojima se ova grupa žena suočava.

Uvesti rodnu perspektivu u sve politike

Iz perspektive Norveške, koja se veoma visoko kotira na lestvici postizanja rodne ravnopravnosti, seoske žene su prepoznate kao ključni akteri koji daju važan doprinos ovoj transformativnoj promeni. Dakle, Norveška je aktivan borac za rodnu ravnopravnost, kako na domaćem terenu tako i u drugim zemljama. U Srbiji je naš angažman širok i obuhvata ekonomsko osnaživanje žena, promenu rodnih stereotipa i rad na uvođenju rodne perspektive u sve politike, na svim nivoima i u svim fazama. Mnogo toga je postignuto, ali mnogo je posla pred nama. Verujemo da ćemo uz sjajnu saradnju sa vladinim i nevladinim sektorom uspeti da doprinesemo rodno ravnopravnijem društvu u Srbiji – naglašava Jelsta.