Ambasador Srbije u Portugaliji preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima 1Foto: N1

Ambasador Srbije u Portugaliji Oliver Antić, preminuo je danas u Lisabonu od posledica nesrećnog slučaja, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova.

„Pamtićemo ga kao vrsnog profesora, velikog patriotu i pravnika oštrog uma i britke reči“, navode iz ministarstva.

Oni su dodali da će ostati upamćeni njegova profesionalnost i posvećenost kao ambasadora Srbije, kao i doprinos unapređenju odnosa Srbije i Portugalije.

U utorak, 22. februara, od 10 do 14 časova biće otvorena Knjiga žalosti u zgradi MSP. Biće otvorena i elektronska Knjiga žalosti na adresi: [email protected].

Detalji o datumu održavanja komemoracije i sahrane biće naknadno saopšteni.

Kako prenose portugalski mediji, srpski ambasador utopio se u reci, ali to su za sada nezvanične informacije.

Oliver Antić rođen je i školovao se u Beogradu, na Pravnom fakultetu je doktorirao 1983, za redovnog profesora je izabran 1996, a bio je i direktor Instituta za uporedno pravo od 1997. do 2001. godine.

Antić je počeo da drži nastavu na beogradskom Pravnom fakultetu, kao stručni saradnik i asistent, od 1975. godine. U zvanje docenta biran je 1984, u zvanje vanrednog profesora 1990, a za redovnog profesora izabran je 1996. godine.

Školske 1987/88 godine dobio je Fulbrajtovu stipendiju i boravio je u SAD na Pravnom fakultetu mičigenskog Univerziteta, piše u njegovoj biografiji na sajtu ministarstva.

Autor je osam knjiga i više naučnih radova iz oblasti pravne publicistike, predaje građansko i obligaciono pravo.

Oliveru Antiću pripisivalo se da je „desna ruka“ nekadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. I još mnogo toga – da je Sir Oliver, pošto je vodio komisiju koja je u sefu u NBS umesto Titovog pronašla blago Karađorđevića.

Zatim, da je „Lucifer Pravnog fakulteta“ u Beogradu, pošto je u vreme svog dekanovanja od 1998. do 2000. izveo čistku 17 profesora (Vladimira Vodinelića, Dragora Hibera itd) zato što su žestoko kritikovali vlast Slobodana Miloševića.

Formalni razlozi za udaljavanje sa fakulteta bile su prozaičnije stvari – nedolazak na posao i slično.

U to vreme Antić je slovio za bliskog prijatelja i saradnika vođe radikala Vojislava Šešelja, koji je tada, a pojedini izvori tvrde i dan-danas, profesor Pravnog fakulteta u „zamrznutom“ statusu.
Šešelj doduše ovog februara nije hteo da primi Antića u Hagu, rekavši da je zauzet igranjem šaha, na šta je Nikolićev savetnik uzvratio da i dalje vodi sa 2:0 iz starih duela.
Najžešći duel koji se pak Antiću pripisuje jeste da je žestoki borac protiv vlasti DOS i Haškog tribunala. To što je Nikola Selaković postao ministar pravde sa 30 godina objašnjava se kako njegovom bliskošću sa Antićem, tako i pričom da se u radikale učlanio vrlo mlad, kada su mu „dosisti“ smenili oca socijalistu sa direktorske funkcije.

Sam Antić je, s druge strane, uspostavio rodbinske odnose sa delom DOS – 2010, godinu dana nakon što je protiv njega odbačena optužnica za korupciju u aferi Indeks, njegova ćerka Adela udala se za Vladimira Petrovića, ambasadora u SAD iz redova DS.

„Toliko su slatki da bih ih usvojio da nisu moji“, rekao je tada Antić, koga su navodno naljutile glasine krajem prošle godine da će zet biti opozvan u paketu sa drugim DS diplomatama. Međutim, pojavile su se spekulacije da će novi ambasador biti upravo Antić. Ali, kada je, kako se tvrdi, nakon negativnog signala iz SAD, to otpalo, Antić postaje predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju umesto Gaše Kneževića, upravo onog „dosmanlije“ kome je Šešelj svojevremeno posvetio uvredljiv naslov – „mizerija“ i „nakaza“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari