“Ambasadori mogu da sugerišu, ali ne i da kadriraju”: Da li će zbog Vulina biti zamrznuti odnosi sa SAD

Kako je pisao N1, Vulinovo postavljenje bila je i jedna od tema nedavnog sastanka koji je 5. januara ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil imao sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Pozivajući se na diplomatske izvore, N1 je prenela da je Hil rekao Dačiću da će saradnja s BIA u narednom periodu biti “duboko zamrznuta” i da je posle razgovora u Vašingtonu zaključeno da “kadrovska rešenja” u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) predstavljaju veliki problem za Sjedinjene Američke Države. Hil je, navodno, istakao da će SAD intenzivirati saradnju s nekim drugim resorima Vlade Srbije, a među njima je i MUP.

Potvrdu da se tokom sastanka Hila i Dačića razgovaralo o Vulinovom imenovanju Danas nije u toku dana mogao da dobije ni kod jedne od dve uključene strane. Ministarstvo spoljnih poslova ostalo je nemo na pitanja Danasa, dok su iz Ambasade SAD poručili da “ne komentarišu rad obaveštajnih službi“.

Uz ogradu da ne zna da li je prenesen sadržaj sastanka tačan, Milan St. Protić, nekadašnji ambasador SR Jugoslavije u SAD, ističe da ta vrsta skretanja pažnje diplomatskih predstavnika nije neuobičajena.

– Međutim, to se ne iznosi na ogoljen i vulgaran način na koji to pretpostavlja deo javnosti. Takve teme se upakuju u odgovarajuću diplomatsku formu u kojoj se prenese da određena ličnost, po mišljenju rukovodstva zemlje koju ambasador predstavlja, nije najbolje rešenje, kaže Protić.

Ipak, kako navodi, prohodnost takvih sugestija primarno zavisi od ljudi koji donose kadrovske odluke.

– Moć ambasadora da utiču na takve stvari je veoma ograničena. Oni mogu da daju svoje mišljenje ili da prenesu određeni utisak, ali ne mogu direktno da utiču ko će biti postavljen na koje mesto. Kako će američki ambasador da postavlja direktore, kojim sredstvima, kojom vrstom pritiska? Uostalom, zar se nije godinama govorilo da je Zorana Mihajlović eksponent američke politike pa nije više deo Vlade, navodi Protić.

Pre međunarodne, imenovanje Vulina na mesto direktora BIA ustalasalo je domaću političku scenu. Brojne političke stranke opozicije kritikovale su njegovo postavljenje, tvrdeći da se na taj način urušava bezbednost zemlje.

Među onima koji je kritikovao Vulinovo imenovanje bio je i Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana.

Upitan da prokomentariše navodno zamrzavanje odnosa između američkih državnih organa i BIA Grbović za Danas ističe da je Vulinovo postavljanje u prvom redu ugrožavanje bezbednosti građana Srbije, a posledično i međunarodni skandal koji može da prouzrokuje ozbiljne posledice.

– Veoma je problematično narušavanje odnosa sa SAD u vreme ozbiljnih političkih i bezbednosnih izazova i ko god je insisitirao na njegovom imenovanju ne čini uslugu Srbiji, kaže Grbović.

Aleksandar Vulin nikada nije krio svoje političke simpatije. Dok je rukovodio resorima unutrašnjih poslova i odbrane bio je čest gost ruskih zvaničnika, a bio je i jedan od retkih političara koji je posetio Moskvu nakon početka invazije na Ukrajinu.

Vlade Radulović, direktor Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, ističe da je imenovanje funkcionera suvereno pravo svake države i da svako takvo imenovanje može da ima svoje posledice, bile one pozitivne ili negativne.

Kako dodaje, Srbija se i bez imenovanja Vulina, nalazi u dovoljno nezgodnoj geostrateškoj situaciji.

– Činjenica da pokušavamo da zadržimo poziciju nesvrstavanja u odnosu na rat u Ukrajini dodatno komplikuje našu poziciju, tim pre što mi, barem načelno, težimo punopravnom članstvu u EU. S jedne strane, kada se pogledaju odluke i rezolucije za koje je Srbija glasala u Ujedinjenim nacijama moglo bi se reći da se Srbija pridružila Zapadu u osudi ruske agresije. Ali, onda opet, neko može da primeti da su izostale sankcije Rusiji i da je u srpskoj javnosti prisutan jak ruski narativ. Ima osnova za oba argumenta, kaže Radulović.

Milan St. Protić naglašava da je upravo takva politika Srbije dovela do toga da bude na vetrometini.

– Kada lavirate između dve strane, vi zapravo nemate nikakvu zaštitu. U takvoj situaciji i možete da očekujete da vas pritiskaju sa svih strana. Svetski odnosi se zasnivaju na sili i moći, a ne na međunarodnom pravu. Međunarodno pravo je bilo i ostalo mrtvo slovo na papiru. Prema tome, suverenost je vredi onoliko koliko ste moćni. Što ste slabiji to vam je suverenost ograničenija. Ko to nije razumeo, taj ništa ne razume o međunarodnim odnosima, navodi Protić.