Ambicija današnje generacije političara jeste da se dođe do kompromisa

Marko Đurić: Suština našeg predloga je da se razgovara o prevazilaženju institucionalnog paralelizma koji postoji u pokrajini. Zbog toga smo predložili stvaranje zajednice autonomnih srpskih opština. To bi bila najbolja garancija da će biti ostvarena prava srpske zajednice, a time bi bio otvoren i put za pomirenje i trajnu stabilizaciju odnosa u pokrajini.

Omer Karabeg: Da li je to za vas prihvatljivo, gospodine Tahiri?

Ramuš Tahiri: I kosovska i srpska rezolucija su dokumenti za unutrašnju upotrebu i one obavezuju jedino institucije Srbije i Kosova. Međutim, dnevni red u Briselu se usaglašava sa Evropskom unijom. Tamo do sada nijedna strana nije predočila nikakav dokument koji se tiče rešenja spora.

Marko Đurić: Nije nikakva tajna da postoji suštinsko i fundamentalno neslaganje između Beograda i Prištine po pitanju statusa. Međutim, naš stav je da rešenja koja su ponuđena u Platformi, koju je usvojila naša Skupština, nude veliku šansu za kompromis. Naravno, to nije nešto što mi namećemo kao formalni akt, ali hoćemo da razgovaramo o toj ideji.

Omer Karabeg: Koja je to osnovna ideja?

Marko Đurić: Osnovna ideja je da se formira zajednica autonomnih srpskih opština koja bi obuhvatala ne samo četiri opštine na severu Kosova i Metohije, već i sve druge opštine u pokrajini u kojima srpsko stanovništvo čini većinu. Mislimo da u našem predlogu ima dosta toga što i Priština može da dobije – pre svega participaciju srpske zajednice u institucijama u pokrajini, bez obzira na naše fundamentalno neslaganje oko statusa pokrajine.

Ramuš Tahiri: Srpska platforma ne priznaje realno stanje. Ona govori o privremenim institucijama Prištine, a za nas to nisu nikakve privremene institucije, one su izabrane i priznate. Zbog toga mi taj dokument ne uzimamo ozbiljno, jer ni mi, kao ni međunarodna zajednica, ne želimo da se vraćamo na stanje kakvo je bilo u Miloševićevo vreme.

Marko Đurić: Mislim da takva konstatacija propušta da uvaži suštinsku činjenicu da se ovim predlogom nudi obema stranama da sačuvaju i svoje političke interese, i svoju političku čast, i da se istovremeno slože da se ne slažu oko statusa Kosova. Ako su za gospodina Tahirija institucije koje funkcionišu na severu Kosova i Metohije – paralelne, isto tako je moguće da su za nas i za one Srbe koji žive na severu, paralelne one institucije koje funkcionišu u Prištini. Mi želimo da se to prevaziđe i mislimo da je naš predlog dobar put za to.

Ramuš Tahiri: Kosovske institucije ne predstavljaju samo Albance, jer je u parlamentu Kosova od 120 mesta 20 rezervisano za sve nacionalnosti na Kosovu, od toga 13 za srpsku nacionalnu zajednicu. Isto tako, od 18 ministara, koliko ih ima u vladi Kosova, tri su iz srpske zajednice, a jedan iz turske. Mnoge opštine sa srpskom većinom učestvuje na izborima i sarađuju sa institucijama u Prištini. Recimo, opštine Novo Brdo, Gračanica, Štrpci i Klokot su potpuno integrisane u kosovsku strukturu.

Omer Karabeg: Da li to znači da za Prištinu, kao što je nedavno izjavila predsednica Jahjaga, ne postoji problem severa Kosova, već samo nekoliko opština na severu u kojima se, kako je ona rekla, mora uspostaviti zakon?

Ramuš Tahiri: To je naša pozicija zato što sever Kosova nije teritorijalno-politička celina. Kosovo ima samo dva nivoa vlasti – opštinsku i centralnu. Opštinska autonomija je jako široka i ima velika ovlašćenja, kakva ne postoje nigde u regionu. Kad je reč o opštinama sa srpskom većinom, mi moramo sarađivati sa Srbijom u svim ovim oblastima kako bi se kosovski Srbi dobro osećali i imali dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. Osim toga, jedino sporazumom sa Srbijom možemo izdejstvovati da se ukinu srpske parainstitucionalne ustanove, koje postoje u opštinama na severu.

Omer Karabeg: Gospodine Đuriću, da li će Beograd pristati da razgovara o tome ukoliko se ne bude razgovaralo o autonomnoj zajednici srpskih opština?

Marko Đurić: Mislim da i naš današnji razgovor, kao i politički pregovori koji se vode, dokazuju da naš koncept konstruktivne dvosmislenosti u međusobnom tretmanu može da zaživi. Iz ugla Beograda razgovori u Briselu su razgovori između zvaničnih vlasti Republike Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini, dok Priština smatra se da je reč o razgovorima dve države. Jasno je da su naši stavovi po pitanju statusa Kosova i Metohije suprotni i nepomirljivi, ali je isto tako činjenica da mi međusobno razgovaramo. Po tom istom principu, mislim da je moguće iznaći rešenje za uspostavljanje institucija koje bi bile priznate od obe strane, a da pri tome nijedna strana ne odustane od svog stava o statusu. Što se tiče položaja pokrajine u međunarodnoj zajednici, ona nema puni međunarodno-pravni subjektivitet i nije priznata od strane većine zemalja – članica Ujedinjenih nacija, a njeni izgledi za članstvo u većem broju međunarodnih organizacija su veoma slabi. Zbog toga je Priština i upućena da razgovara sa Beogradom, a mi želimo da verujemo da je zajednički interes i jedne i druge strane da se položaj srpske zajednice unapredi. Međutim, kada je o tome reč, mi nemamo potpuno poverenje u privremene institucije samouprave u pokrajini. Naime, nakon 1999. godine broj Srba u pokrajini je znatno smanjen, uništen je veliki deo kulturno-istorijskog nasleđa, a zbog preambicioznih očekivanja, koje politički krugovi u Prištini pothranjuju, atmosfera u pokrajini nije ni izbliza onakva kakvu bismo mi želeli.

Omer Karabeg: Da li je još u igri ideja, koju je nedavno nabacio premijer Dačić, da se može razgovarati i o mestu Kosova u Ujedinjenim nacijama, ali da Priština mora u zamenu nešto da ponudi? Govorilo se da bi to bila autonomija severa Kosova.

Marko Đurić: Ponavljam, naš predlog se od početka zasniva na formiranju zajednice autonomnih srpskih opština koja ne obuhvata samo sever Kosova.

Omer Karabeg: Ako bi Priština prihvatila autonomnu zajednicu srpskih opština, šta bi zauzvrat ponudio Beograd, da li bi to moglo biti mesto u Ujedinjenim nacijama?

Marko Đurić: U našem predlogu nudi se veoma ozbiljan set ustupaka koji se tiču pravnog statusa institucija koje funkcionišu u pokrajini, participacije srpske zajednice u tim institucijama, učešća Kosova i Metohije u različitim regionalnim i međunarodnim organizacijama, kao i rešavanja čitavog niza praktičnih pitanja, od transparentnosti finansiranja do pitanja imovine. Međutim, pitanje o kome govorite nije na dnevnom redu.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, kako vi gledate na ideju o tome da Priština prihvati osnivanje autonomne zajednice srpskih opština u zamenu za ustupke od strane Beograda?

Ramuš Tahiri: Glavna mana srpske platforme je što ne gleda na Kosovo kao na zajednicu naroda i narodnosti, nego samo kroz prizmu srpskog etničkog elementa na Kosovu. Ona traži zajednicu samo za srpske opštine. Mi na Kosovu imamo i zajednicu Bošnjaka, Turaka, i drugih nacionalnosti. U tom predlogu se autonomija srpske zajednice diže na državni nivo, dok se autonomija Kosova, koje se naziva pokrajinom, spušta ispod nivoa autonomije Vojvodine, jer se polazi od toga da Kosovo nema međunarodni subjektivitet. Međutim, Kosovo ga ima, jer ima bilateralne odnose sa mnogo zemalja u svetu. Kosovo je priznalo skoro 100 zemalja-članica Ujedinjenih nacija, ali mi znamo da, shodno Povelji Ujedinjenih nacija, bez preporuke Saveta bezbednosti Kosovo ne može dobiti mesto u Ujedinjenim nacijama, a tome se protive Rusija i Kina. Prema tome, da li će Kosovo dobiti stolicu u Ujedinjenim nacijama ne zavisi od Srbije, već od Saveta bezbednosti. Čak i da imamo bilateralne odnose sa Srbijom, naše mesto u Ujedinjenim nacijama nije sigurno. Međutim, mi svoje ciljeve ostvarujemo preko razgovora u Briselu. U tim razgovorima mi smo već postigli da se srpska strana ne protivi našem učlanjenju u neke međunarodne i regionalne organizacije. Inače, ideja o autonomnoj zajednici srpskih opština je neprihvatljiva i zbog toga što bi to značilo da se na Kosovu, kao u Bosni i Hercegovini, prave nacionalni entiteti. To ne podržavaju ni Evropska unija, ni međunarodna zajednica.

Omer Karabeg: Gospodine Đuriću, da li bi zajednica srpskih opština bila neka vrsta entiteta?

Marko Đurić: Ne mogu se povlačiti paralele između našeg rešenja i onog u Bosni i Hercegovini, ali želim da naglasim da rešenje koja nudimo postoji i funkcioniše u mnogim evropskim zemljama, pa čak i onim sa unitarnim uređenjem. Jednostavno, ova vrsta autonomije u kojoj centralna uprava delegira autonomnoj zajednici nadležnosti u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, kao i u pitanjima koja se tiču ekonomskih, ljudskih i političkih sloboda, nije nešto što ugrožava prerogative vlasti u pokrajini, kako bismo je mi nastavili da tretiramo, odnosno u državi, kako je oni nazivaju i tretiraju.