Ambiciozni planovi Klintonove verovatno neće biti ispunjeni

Na konferenciji za novinare u sedištu Palestinske uprave Erekat je izjavio da je rukovodstvo prihvatilo poziv da se ponovo započnu direktni pregovori, koji su prekinuti krajem 2008. Poziv je zasnovan na nedavnom saopštenju koje su izdale članice takozvanog Bliskoistočnog kvarteta, odnosno SAD, UN, EU i Rusija. Upitan šta je to što se promenilo i navelo palestinsko rukovodstvo da se vrati za pregovarački sto uprkos nejasnom odgovoru međunarodne zajednice na palestinske zahteve u vezi s garancijama o cilju pregovora, palestinski pregovarač je pomenuo saopštenje Kvartera.

Ranije ovog meseca palestinski predsednik Mahmud Abas požalio se reporterima u Ramali da je bio pod gotovo nepodnošljivim međunarodnim pritiskom da se vrati direktnim pregovorima. Svrha saopštenja Kvarteta izdatog zajedno sa izjavom državne sekretarke SAD Hilari Klinton o početku pregovora, jeste da se zadovolje zahtevi Palestinaca u vezi sa uslovima pregovaranja, budući da su i Izrael i Klintonova odbacili bilo kakav vid „preduslova“ za razgovore. Palestinska uprava je tražila garancije da će cilj pregovora biti osnivanje palestinske države sa granicama od pre rata 1967, kao i da će nakon razgovora biti obustavljena izgradnja izraelskih naselja. Međutim, u saopštenju Kvarteta nije naveden nikakav novi eksplicitni zahtev u vezi sa obustavom izgradnje naselja, zbog čega su se pojavile sumnje u vezi sa pregovorima dve strane.

S druge strane, britanski analitičari, ocenjuju da kada je reč o zvaničnom saopštenju SAD u vezi sa pitanjem Izraelaca i Palestinaca, skepticizam je na rekordno visokom nivou a očekivanja su niska. Isto važi za ambiciozni cilj Klintonove da se sva ključna pitanja izraelsko-palestinskog konflikta reše tokom godinu dana. Oni navode da je saopštenje Klintonove i njenog specijalnog izaslanika Džordža Mičela prepuno ambicija, a oskudno detaljima.

Upitan koji je to rezultat indirektnih pregovora omogućio obnovu direktnih pregovora, Mičel se osvrnuo na celokupne napore i činjenicu da su obe strane shvatile da je neophodno rešenje o postojanju dve države. Drugim rečima, objašnjavaju dobri poznavaoci prilika, u okviru indirektnih pregovora nije ostvaren pravi napredak, te je goruće pitanje i dalje na stolu. Gait al Omar, američki vojni zvaničnik smatra da tokom prvih nekoliko meseci pregovora neće biti ostvaren značajan napredak.

„SAD treba najviše energije da usmere na to da pregovori ne propadnu i da ni jedna ni druga strana ne posustane i ne napravi neprijatnu atmosferu“, objasnio je Al Omari. Američki izbori za Kongres, koji će biti održani u novembru, biće ključni događaj za Demokratsku partiju i Obama će želeti politički mir, čak i na polju spoljne politike. Upravo je administracija predsednika SAD insistirala na direktnim pregovorima kao koraku napred, te će Amerikanci biti odgovorni za postizanje rezultata. Analitičari stoga zaključuju da je početak direktnih pregovora Izraelaca i Palestinaca mali korak, koji više predstavlja formu nego sadržinu. Ipak, prema njihovim rečima, moguće je da će kasnije rezultirati značajnim napretkom.

Prvi test za Netanjahua

Očekuje se da će Netanjahu biti na prvom testu oko 26. septembra kada ističe desetomesečni delimični moratorijum na izgradnju izraelskih naselja. „Ukoliko Netanjahu odluči da obnovi građevinske radove, zapravo će odlučiti da obustavi pregovore“, rekao je Erekat i dodao da je Abas poslao pisma predsedniku SAD Baraku Obami i ostalim liderima zemalja Bliskoistočnog kvarteta u kojima od njih zahteva da „zauzmu čvrst i nedvosmislen stav prema obavezi Izraela da bez pogovora zamrzne građevinske radove“.