Ambiciozni planovi za vakcinaciju, a realizacija pod upitnikom

Kako je rečeno iz Vlade Srbije, na ovaj način građani će iskazati svoje „interesovanje“ da dobiju vakcinu, međutim kada će je zapravo i primiti, i od čega zavisi određivanje termina za vakcinaciju, pitanja su na koja juče dnevni list Danas nije dobio odgovor.

Posredstvom portala euprave zainteresovani građani popunjavaju upitnik u koji pored ličnih podataka unose i koju vakcinu žele da prime – Fajzer/Biontek, Moderna, Oksford-AstraZeneka, Sputnjik V, Sinovak.

Nakon što popune upitnik, građani dobijaju SMS poruku i mejl u kome se navodi da će elektronskim putem ili telefonom biti obavešteni o terminu vakcinacije.

Dnevni list Danas juče je uputio pitanja Institutu za javno zdravlje Batut i Vladi Srbije kada će osobe koje su se juče prijavile, biti vakcinisane, od čega to zavisi, te da li će oni građani koji su se prijavili na ovaj način, a koji ne pripadaju prioritetnim grupama definisanim u planu vakcinacije protiv kovida, dobiti vakcinu pre nego što se vakcinišu ciljne grupe.

Iz Batuta su nas uputili na IT kancelariju Vlade Srbije, međutim do zaključenja ovog izdanja iz vlade nisu stigli odgovori.

Iz Vlade Srbije prethodno su saopštili da je prijava preko portala euprave zapravo način da se iskaže „interesovanje za vakcinisanje protiv kovida 19“.

– To je prvi korak u organizaciji masovne vakcinacije i dobijanja termina i mesta imunizacije u skladu sa prioritetima koje je propisao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović“ Batut, naveli su iz vladine IT kancelarije.

Prioriteti koji se pominju u saopštenju definisani su Planom vakcinacije, u kome je naznačeno da tokom prve faze vakcinu treba da primi osoba 720.600 osoba od čega 635.200 najstarijih i najugroženijih građana, kao i 85.400 zaposlenih u zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite.

Do sada je prema rečima predsednice Vlade Ane Brnabić vakcinisano više od 9.300 građana.

– Ne postoji bojazan da će postojati građani koji će želeti da se vakcinišu, a da neće biti vakcina za njih, poručila je Brnabić i naglasila da će vakcina biti dovoljno za sve, te da Srbija u ovom trenutku ima dogovor sa različitim proizvođačima za osam miliona vakcina, što je dovoljno za četiri miliona građana.

Ipak, pored dostupnosti vakcina, prepreka za masovniju vakcinaciju jeste veliki otpor građana koji postoji prema vakcinama o čemu svedoče istraživanja javnog mnjenja.

Jedno od takvih istraživanja, koje je u oktobru sprovela Savetodavna grupa za Balkan u Evropi (BiEPAG), pokazuju da polovina ispitanika iz Srbije sigurno ili verovatno ne bi primila vakcinu protiv kovida.

Oko 40 odsto ispitanika bi verovatno ili sigurno primilo vakcinu dok ostali ili ne znaju ili ne žele da odgovore na ovo pitanje.

Kako se navodi u istraživanju, procenat građana koji u zemljama Balkana žele da prime vakcinu znatno je manji u odnosu na države Evropske unije s obzirom da podaci pokazuju da je spremnost za vakcinaciju u Nemačkoj na nivou od 53 odsto, u Austriji odsto, a u Francuskoj 54 odsto.

Komentarišući za Danas rezultate ovog istraživanja, konsultant za javno zdravlje Dragoslav Popović kaže da je to bio „presek stanja u tom trenutku“.

– To može da se promeni. Građani imaju pravo da nemaju poverenja u vakcine, međutim zadatak države je da im obezbedi sve potrebne informacije na osnovu kojih mogu da sagledaju vrednost vakcine u ovom trenutku. Siguran sam da država ima za to kapaciteta. Ako postoje kapaciteti da se sprovedu političke kampanje i to uspešno, onda je i ovo moguće uraditi. I za tako nešto uopšte nije kasno, jer kod nas i nije počela masovna vakcinacija. Još uvek ne postoji jedan jedini građanin koji je primio obe doze vakcine, i na taj način postao zaštićen. Manje od 10.000 građana je tek primilo prvu dozu, kaže Popović.

On ipak ističe da trenutno ceo proces vakcinacije teče „veoma sporo i neefikasno“.

– Posebno brine to što značajan broj lekara ne želi da primi vakcinu. Jer ako lekari odbijaju vakcinu, šta onda drugi građani da pomisle. Nepoverenju doprinosi i to što je građanima omogućeno da biraju koju vakcinu žele da prime. Ta mogućnost izbora verovatno je pružena kako bi se ojačalo poverenje ali mislim da se postiže suprotan efekat. Ako je već rečeno da su sve vakcine koje je odobrila Agencija za lekove efikasne i bezbedne, zašto onda građani treba da biraju sami koju će vakcinu primiti? Na osnovu čega oni mogu da naprave taj izbora, pita Popović.

Izbor po zemlji porekla

Da li sada svaki građanin treba da proverava hiljade stranica dokumentacije koje prate vakcinu i na osnovu kog znanja on može da razume tu dokumentaciju? Kada odete kod lekara, vi ne birate koju ćete terapiju dobiti, već postoji minimum poverenja da doktor koji vas pregleda može da odredi adekvatne lekove, naglašava Popović, za Danas dodajući da „izgleda kao da se ide na to da građani vakcinu biraju na osnovu emocija koje imaju prema zemlji porekla vakcine, što nije način da se osnaži poverenje u vakcinaciju“.

Logistički izazovi izbora

„Mogućnost biranja vakcine nosi i logističke probleme. U takvoj situaciji vi morate da nabavite mnogo veću količinu vakcina nego što biste nabavljali kada takav izbor ne bi postojao jer morate računati na to da će neke vakcine biti „favoriti“ a da će druge biti „ocrnjene““, naglašava Popović.

Za vakcinu se prijavila 51.000 građana

U Srbiji je juče do 17 sati 51.000 građana iskazala interesovanje za vakcinu protiv korona virusa, popunjavanjem upitnika koji je od juče ujutro dostupan, naveli su iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu za Anadoliju.