„Problem ambrozije iziskuje sistemska rešenja“: Kako se izboriti s alergijskom reakcijom i kako izgledaju simptomi?

Alergija na ambroziju je iz godine u godinu sve češća i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na nju. Nekada je na ovaj korov bio alergičan svaki 10 stanovnik naše zemlje, a sada se ta brojka povećava jer je zagađenost vazduha visoka, a broj čestica polena sve veći jer nadležne službe ne rade na njenom suzbijanju.

Pulmolog Dejan Žujović kaže za Danas da je ambrozija hronični problem u našim gradskim sredinama, a da ne postoje pokušaji za njegovo sistemsko rešavanje.

– Sve veći broj pacijenata nam se javlja sa simptomima alergijskih rinitisa, a to, naravno, uzrokuje veći broj dana sa radnom nesposobnošću. Sledeći problem je što će dvocifren procenat ovih pacijenata da razvije tokom života bronhijalnu astmu – ističe Žujović.

On dodaje da je broj građana sa atopijskim problemima u stalnom porastu i kod nas, ali i u svetu.

– Postoji naučna povezanost između procenta zelenih površina i broja novoobolelih. Necivilizacijsko uništavanje naših parkova i drvoreda, neregulisan saobraćaj sa beskrajnim gužvama i broj dizel vozila su osnovni krivci za česte probleme sa alergijama i astmom kod naših građana – ukazuje Žujović.

Nažalost, dodaje, i često nepridržavanje međunarodnih stručnih preporuka u lečenju ovih pacijenata je odgovorno za progresiju tegoba kod naših pacijenata.

– Gradske vlasti pogoršavaju ovu situaciju svojim nečinjenjem. Problem ambrozije iziskuje sistemska rešenja koja iz godine u godinu izostaju. A to se jasno odražava na kvalitet života naših sugrađana – zaključuje Žujović.

Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je veliki alergen, dok je za ostale granična vrednost 60. Poslednjih dana avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu 200, čak i 800 – 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, što je i 30 puta više od granične vrednosti. “Sezona” se obično završava sredinom septembra kada broj polenovih zrna znatno opada, međutim, prema najavama Agencije za zaštitu životne sredine, visoka koncentracija ovog alergena trajaće do kraja septembra.

Ambrozija proizvodi polen u velikim količinama. Zrela biljka stvara i do osam miliona polenovih zrna, koja su i izuzetno lagana pa ih vetar može raznositi i do sto kilometara daleko. Zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina, a u vazduhu se zadržava i duže od 100 dana. Zato je bitno tretirati je sistemski, svake godine, što se kod nas ne čini pa se proširila po velikom delu Srbije, a najviše je ima u Beogradu.

Alergije se javljaju kada imuni sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance tretirajući ih kao da su štetne.

U autorskom tekstu za Danas, prim. dr Slavica Plavšić navela je da se alergijske reakcije na ambroziju prvenstveno javljaju u gornjim disajnim putevima. Avgust, septembar i oktobar su tri meseca u godini kada je alergija na ambroziju u punom jeku.

Tipični simptomi su svrab i osećaj peckanja u nosu i očima, intenzivno kijanje i suzenje očiju, obilna sekrecija iz nosa, smanjeno čulo mirisa, nekad i otežano disanje.

Simptomi su slični prehladi, s tim što mogu da traju i duže od nedelju dana.Teži oblici alergije na ambroziju izazivaju razdražljivost, glavobolju, zujanje u ušima, ponekad i napad bronhijalne astme.

Saveti koji mogu pomoći da se lakše izborimo sa alergijom na ambroziju:

– u vreme jake polenske aktivnosti ambrozije kao što je sada, treba držati zatvorene prozore stana ili automobila, da se spreči ulazak polena.

– ako je vetrovito izbegavati izlaske iz kuće jer se čestice polena lako se prenose vetrom

– treba se tuširati i prati kosu svako veče a ruke često u toku dana

– ne treba sušiti odeću napolju, a jastučnice treba menjati često

– planirati aktivnosti u zavisnosti od toga kolika je koncentracija polena u vazduhu i za vreme najveće polenske aktivnosti treba izbegavati boravak na otvorenom.

Kod izraženijih simptoma obavezno se javiti doktoru za terapiju koja će ublažiti vaše simptome.