Jednima je Peking doneo slavu, drugima je okrunio, treći su naprasno postali poznate face, četvrti su razočarali, peti su ostali tamo gde su nalazili i pre nego što su se pojavili u kineskoj prestonici, a najviše je zadovoljnih time da su bili deo najvećeg sportskog događaja u ovoj godini, Svetskog prvenstva u atletici. U ovu poslednju grupu svrstaćemo Amelu Terzići njenog trenera Rifata Zilkića, s tom razlikom što jedan od njihovih ciljeva jeste bio da se nađu u ovoj grupi, ne i najvažniji.
Ako im je za utehu, dali su sve da bude još bolje nego što je bilo. Jedna trka bila je dovoljna da nas Amela uveri kako joj nedostaje samo jedan korak u pravom trenutku, posle koga ni svetska slava ne bi bila daleko. Sva sreća da za taj korak ima još dovoljno vremena i velikih takmičenja. Mesec dana posle Pekinga Rifat Zilkićtrezveno vraća film događaja koji su prethodili Pekingu i onome što se dešavalo pod svodovima „Ptičijeg gnezda“:
– Mnogo su opasne te kvalifikacije. Jako je bitno koju grupu će ti dodeliti žreb. Ne može biti dobro kad se kao konkurentkinja u obe trčanja pored vas nađe ona koja je iznad svih, svetska rekorderka Genzebe Dibaba. Trke su pravi pakao i na našu žalost nisu jedini sa kojim se suočavaš na ovakvim šampionatima. Mislim i na antidoping kontrole. Amela je kvalifikacije trčala u 11:40 na temperaturi od 35 stepeni. Nije stigla ni da se raduje ulasku u polufinale većje bila u kontrolnoj sobi. Isceđena i dehidrirana što od same trke, što zbog vremenskih uslova iz ordinacije se vratila tek u 17:00. To je veliki problem, svi koji smo u atletici razumemo da IAAF ( Svetska atletska federacija ) želi čiste sportiste i rezultate, ali zar do toga da se dolazi na pomalo lud i potpuno nerazuman način? Većsutradan te čeka nova trka, a vremena je malo za oporavak, odmor, ishranu, pripremu novog nastupa. Ne tražim ovim nikakvo opravdanje, nemamo za šta ni kome da se opravdavamo. Amela je istrčala jednu trku na granici svog najboljeg rezultata čime smo svi zadovoljni, počev od mene, preko selektora Popovića do čelnih ljudi u Savezu. Istina je da ona može bolje i od svog trenutno najboljeg rezultata, istrčaće i tih 4:00,00, možda i ispod. Samo, Svetsko prvenstvo je nešto drugo, nikad ne znaš koliko će biti brza trka, što na ovakvim šampionatima mnogima daje šansu. Želeli smo finale, na ruku nam je išao i povoljan rasplet u prvoj grupi, ali… biće finala… sigurno će ih biti.. i više od finala“, govori Zilkićubeđen u buduće uspehe svoje učenice.
Sa tribina monumentalnog stadiona ,,Ptičije gnezdo“ Terzićeva i Zilkićzajedno su posmatrali finalnu trku. „Kad je videla kako su se prošetale kroz prvi krug skoro da se iznervirala. I to je još jedno veliko iskustvo. Test koji smo radili dva dana pre odlaska u Peking bio je sjajan. Onda ju je dan uoči polaska za Kinu napao trbušni virus. Nije to bilo presudno u njenim nastupima, ali ne može da se u jednom trenutku ne odrazi loše po fizički spremnog sportistu. Još kad se zna da Amela baš dugo vuče problem sa plućima. Dobro je da je naš uvaženi doktor Jovan Đurovićdijagnostikovao taj problem i da će ona ubuduće disati normalno i umesto 40 odsto koristiti svoja pluća u punom obimu. Amela je i neko ko još sazreva i što je najvažnije još uvek nigde ne kasni. Uzmimo za primer Ivanu Španović, prvu veliku medalju donela je iz Moskve pre dve godine. Tada je imala 23 godine, Amela će ih imati u 2016“, govori kroz flešbekove Zilkićo svojoj učenici.
Svetsko prvenstvo u atletici je skup najboljih sportista i trenera u svetu sporta uopšte:
Idealno je mesto za razmenu iskustava, a Zilkići Terzićsu dosta vremena provodili u druženju sa osvajačem bronzane medalje na 800 metara Amelom Tukom iz Bosne i Hercegovine i njegovim trenerom Italijanom Đanijem Gidinijem. „Taj tandem napravio je pravu pometnju među osamstometrašima. Dosta sam sa Gidinijem razgovarao o temama vezanim za trening i psihičko stanje sportista i brojnim drugim stvarima. Dugo sam u atletici i ne znam sve. Uostalom, ko sve zna taj nije normalan. Dok si živ učiš, ne libim se i ne stidim da usvajam nova saznanja od onih koji imaju rezultate i koji su postigli veliki uspeh. Planirao sam da većtokom zime sa svojom grupom jedan deo priprema obavim u Italiji, da bi saradnju nastavili tako što će se oni potom pridružiti nama, najverovatnije u Ulcinju“, otvoreno otkriva Zilkići ponešto od onoga što se u Pekingu odvijalo van velike scene.
Peking je prošlost, Amelu i Rifata većčekaju neki drugi gradovi i druga velika takmičenja. Među ozbiljnijim trkama do kraja godine je Kros šampionat Evrope u Francuskoj u decembru, na kojoj bi valjalo uzeti medalju, tim pre što će to verovatno za Amelu biti poslednji veliki kros. Zilkićnajavljuje da će se sledeće godine fokusirati na dva velika nastupa na otvorenom, Evropsko prvenstvo u Amsterdamu i Olimpijske igre u Riju. „Samo da je zdravlje posluži i u Holandiji medalja neće biti nedostižna, a u Riju i finale je ravno medalji. Prognoze su uvek nezahvalne, posebno u disciplini 1500 metara. Ne sumnjam da će kvantitet kojim raspolažu Etiopija i Kenija većsledeće godine izbaciti na površinu neku novu zvezdu, u naletu su Etiopljanka Sadu i Poljakinja Enauji, realno je da se posle promašene sezone vrate Britanka Džad, Nemica Herer, i još neke, kao što nije nemoguće da su se Muir i Koster toliko ispucale da ih nigde neće biti iduće godine. Da ne nabrajam finalistkinje iz Pekinga. Koliko je 1500 metara disciplina u kojoj je i nemoguće moguće videlo se u Kini. Svetska prvakinja iz Pariza daleke 2003. godine Ruskinja Tomašova u 40. godini ušla je u finale i zauzela deseto mesto, a zlatna i srebrna sa dva prethodna šampionata u Daeguu i Moskvi Amerikanka Simpson, specijalista za finalne trke, završila je tek kao 11. u Pekingu“, analizirao je detaljno konkurenciju koju Amelu čeka njen trener.
Bibićće oboriti rekorde
Razgovarati sa Rifatom Zilkićem a ne iskočiti iz tema vezanih za Peking prosto je nemoguće, a bilo bi i nepravedno prema sjajnom Elzanu Bibiću.
– On je sve ono što sam godinama tražio. Kod njega ne postoji ništa što ne valja. Osvojio je zlato i srebro na najvećem evropskom takmičenju njegovog uzrasta bez mog prisustva, jer nisam putovao u Tbilisi na EYOF ( Olimpijske igre mladih ). Ogroman je potencijal i ako ga povrede zaobiđu on će sledeće godine možda oboriti sve juniorske rekorde Srbije na srednjim prugama, a tek u januaru puni sedamnaestu godinu. U nedelju je briljirao na Ekipnom prvenstvu Srbije u Beogradu. Trčao je za šampiona države Sirmijum iz Sremske Mitrovice, i to kako. Njegovih 8:28,88 ne samo da mu je donelo pobedu, nego je tim rezultatom poboljšao i lični rekord za više od 6 sekundi. To je ogroman rezultat, vidi se na Zilkićevom licu da baš voli, i to sa razlogom, da priča o svom učeniku.
Sedma u Zagrebu
Atletičarka Novog Pazara Amela Terzićosvojila je sedmo mesto u trci na 3.000 metara na 65. Memorijalu Borisa Hanžekovića u Zagrebu. Ona je ovu deonicu pretrčala za 8:59,75 minuta, što je za samo dve sekunde slabije od njenog ličnog rekorda. Pobedila je Etiopljanka Aksumavit Embaje sa 8:51,82 minuta
Dibaba nije savršena
O finalu i pobedi svetske rekorderke Genzebe Dibaba Zilkićkaže da je primenila jedini način na koji je mogla da dođe do pobede. „Kad trči jedan na jedan, tako se kaže za trke u kojima nema ,,zečeva“, Dibaba je prinuđena da diktira vrlo jak tempo. Da je ritam davala Hasan verovatno bi ishod bio drugačiji. To je znala njena sunarotkinja sićušna Almaz Ajana na 5000 metara. Videli ste kako ju je prosto oduvala sa staze. Isto je ponovila i par dana kasnije na mitingu u Cirihu. Njene pobede imaju višestruki značaj, pokazala nam je kako je Dibaba samo ljudsko biće od krvi i mesa i da je jako sklona psihičkim padovima“, predstavio nam je novu svetsku prvakinju iz svog ugla Zilkić.
Vlašić: Ajde, ne budi luda
O druženju atletskih reprezentativaca Srbije, Hrvatske i BiH na velikim takmičenjima vrlo malo se govori. „To je posebna priča. O Tuki i našim zajedničkim trenucima većsam nešto rekao. Između atletičara Srbije i Hrvatske to druženje ima posebnu dimenziju, odlično se razumeju i slažu. Kada je Amela eliminisana u polufinalu dugo nije mogla da dođe sebi, a onda je prišla Blanka Vlašićpotapšala je i simpatično kako to samo Dalmatinci umeju izgovorila: ,,Ajde, ne budi luda, šta se nerviraš, pa ovo su tek tvoji počeci. Da samo znaš kroz šta sam ja sve prolazila u tvojim godinama, pa vidi gde sam. Biće i sa tobom isti slučaj“ . Između svake rečenice izgovarala bi velika Blanka nešto što mi liči na njenu uzrečicu: ,,Ajde, ne budi luda“, osmehujući se ističe ovaj detalj iz Pekinga Zilkić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
