Američka kampanja u Iraku besmislena

Ruski predsednik Vladimir Putin u svom najnovijem udarcu na Vašington juče je ukazao da je američka vojna kampanja u Iraku bila „besmislena“ borba protiv naroda Iraka, u cilju delimičnog oduzimanja naftnih izvora zemlje.
Na redovnoj godišnjoj konferenciji Putin je ponovo upozorio protiv napora SAD da postave delove raketnog sistema odbrane u Istočnoj Evropi, pitanje koje je produbilo krizu između Vašingtona i Moskve. Prema njegovim rečima, „ukoliko odluka bude doneta bez konsultovanja Rusije, onda ćemo sigurno preduzeti adekvatan odgovor kako bismo osigurali bezbednost ruskih građana“. „Prvo, nama je važno da zajedno sa SAD i Evropljanima odredimo karakter pretnji i suštinu mogućih raketnih pretnji. Treba da shvatimo da li one dolaze od Irana, Severne Koreje, ili neke terorističke organizacije, ili u stvari nema pretnji“, izjavio je Putin.
Tročasovna konferencija, šesta po redu od kada je Putin došao na mesto predsednika 2000, emitovana je uživo na državnim TV kanalima i radio stanicama. Putem Interneta, SMS poruka i telefona postavljeno je više od 1,5 miliona pitanja. Na konferenciji su ljudi iz različitih delova zemlje imali priliku da postave pitanje predsedniku, uglavnom osnovna životna pitanja kao što su penzije, socijalna bezbednost i podrška za škole, bolnice i vojne veterane.
Sednica je posebno bila zanimljiva zbog indikacija o Putinovim namerama po isteku njegovog drugog mandata naredne godine. Ruski predsednik je izjavio da se neće takmičiti za novi mandat predsednika, ali da će razmotriti mesto budućeg premijera zemlje. Ruski lider je započeo konferenciju spretnim prikazom statističkih podataka, nastojeći da istakne ekonomski rast tokom sedam godina svog predsednikovanja. Veliki deo ekonomskog rasta zabeležen je zahvaljujući visokim cenama nafte. Putin je izjavio i da je stopa rođenja u zemlji najveća u 16 godina, dok je stopa smrtnosti najniža od 1999.
Mehaničar iz sibirskog grada Novosibirsk pitao je Putina da komentariše navode koje je pre nekoliko godina iznela bivši državni sekretar SAD Medlin Olbrajt, da Sibir ima suviše mnogo prirodnih resursa za jednu zemlju. „Znam da neki političari igraju s mnogim idejama u svojim rukama“, odgovorio je Putin, i odbacio takvo mišljenje kao „političku erotiku koja jedva dovodi do pozitivnih rezultata“. „Najbolji primer za to su događaji u Iraku, maloj zemlji koja jedva može sama da se brani, a koja poseduje ogromne naftne rezerve. I vidimo šta se događa tamo. Naučili su da pucaju, ali ne i kako da sprovedu red i mir“, izjavio je Putin aludirajući na današnju američku politiku u Iraku.
„Neko može izbrisati s političke mape tiranske režime, ali apsolutno je besmisleno boriti se protiv naroda. Rusija, hvala Bogu, nije Irak. Dovoljno smo jaki i moćni da odbranimo sebe i svoje interese, kako na svojoj teritoriji tako i u drugim delovima sveta“. „Verujem da je jedan od ciljeva SAD u Iraku uspostavljenje kontrole nad naftnim rezervama zemlje“, izjavio je Putin. Ruski predsednik se založio za precizno utvrđivanje datuma povlačenja stranih trupa iz Iraka i ukazao da treba i ubuduće očuvati kontinuitet sadašnje ruske politike.
Putin je juče govorio i o nedavnom putu u Teheran koji je pod pritiskom Zapada povodom nuklearnog programa. „Rusija je preduzela korake zajedno s drugim članicama međunarodnih pregovora u cilju mirnog rešenja problema u interesu međunarodne zajednice i iranskog naroda“, izjavio je Putin.
Putin, koji je veoma popularan među Rusima zbog stabilnosti i relativnog prosperiteta tokom njegovog mandata, pokušao je da iskoristi jučerašnju konferenciju kako bi sebe predstavio kao lidera koji direktno odgovara svojim biračima.
Odgovarajući jednom čoveku iz Kazanja na pitanje povodom odluke da predvodi listu Jedinstvene partije Rusije na predstojećim parlamentarnim izborima, Putin je reafirmisao svoje planove da će se u predviđenom roku povući s mesta predsednika, ali nije odgovorio koja bi tačno njegova buduća odluka mogla da bude.
„Naredne godine u Kremlju će biti druga osoba“, izjavio je Putin. On je dodao da od svog naslednika ne očekuje radikalne promene, navodeći da bi naredni predsednik trebalo da sačuva „stabilan kurs zemlje i kontinuitet u realizaciji planova osmišljenih u poslednjih nekoliko godina“.