Najviše su galamili mediji, ozbiljno su pretile rejting agencije, ali su svemoćna svetska finansijska tržišta sve do isteka poslednjeg postavljenog roka da se američki spor oko budžeta, granice zaduživanja i zdravstvene reforme reši, ostala mirna – čak se trgovalo na najvišim vrednostima kurseva.
Jer, kako u članku za nemački Handelsblat pišu ekonomisti Štefan Bilmajer i Tomas Majsner, 90 puta od 1917. podizana je granica američkog zaduživanja, nije bilo ozbiljnog razloga da se veruje da se to neće desiti i ovog puta. Iako im je dug već iznad godišnjeg bruto domaćeg proizvoda, SAD još nisu prezadužene, tvrde ova dvojica ekonomista, radi se o ustavnom sporu o kome već neko vreme raspravljaju američki stručnjaci za ustavno pravo: kako da se predsedniku SAD da više operativnosti, a da se ne naruši isključivo ustavno pravo Kongresa da utvrdi granicu zaduživanja Amerike.
Spor je rešen, bitka se nastavlja – to bi bio kratak rezime svega što se u SAD tokom poslednjih 16 dana dogodilo ili, kako je već rekla šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, svet do kraja ove decenije mora računati sa američkom finansijskom nestabilnošću sa svim posledicama kojima se naročito zemlje u razvoju i tranziciji moraju prilagoditi. Da li će i kakve će potrese izazvati Američke federalne rezerve kad krenu da izlaze iz posla finansiranja američke države, tek će da se vidi.
Demokratska većina u američkom Senatu i republikanska većina u Predstavničkom domu dogovorili su se kasno u sredu da donesu privremeni američki budžet sa važnošću do 15. januara i podignu granicu američkog zaduživanja (sada iznosi 16,7 biliona dolara) kako bi Amerika svoje dugove novim kreditima mogla da finansira do 7. februara. I dramatični trenutak: američki predsednik Barak Obama je odgovarajući propis mogao da potpiše.
Obe sukobljene strane su se saglasile da oforme komisiju senatora i kongresmena koja će do 13. decembra utanačiti detalje smanjivanja budžetskog deficita tokom sledećih deset godina. Već sad se zna: republikanci smatraju da bi to smanjivanje trebalo da bude obavljeno kresanjem državnih troškova, demokrate su za rast poreza.
Američki državni službenici na prinudnom odmoru pozvani su da se pripreme za povratak na posao. Plate koje nisu primali tokom poslednjih 16 dana biće im nadoknađene.
I inače opuštene berze dogovor su pozdravile rastom kurseva. Rejting agencija Standard end Purs koja je povodom poslednje ovakve svađe 2011. oduzela SAD najviši kreditni rejting, objavila je da će američke štete od privremenog slanja oko 800.000 ljudi na odmor iznositi oko 24 milijarde dolara, a da bi smanjeni rast bruto domaćeg proizvoda Amerike u četvrtom kvartalu mogao da nanese štetu od 0,6 odsto na godišnjem nivou.
Najveću štetu pretrpeo je ugled SAD, tvrde već pomenuti Bilmajer i Majsner, a to bi moglo imati za posledicu ustezanje investitora da ulažu u dolarske hartije od vrednosti.
Republikanci priznali poraz
Obaveza Amerikanaca da se zdravstveno osiguraju ostaje netaknuta. Pokušaj republikanaca da primenu Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju odlože za godinu dana ili barem izdejstvuju izmene nekih njegovih odredbi nije uspela. „Borili smo se dobro i – izgubili“, rekao je vođa republikanske budžetske pobune Džon Bener, ali borba protiv zdravstvene reforme se nastavlja, dodao je šef republikanske manjine u američkom Senatu Mič Mekonel, ali, podvukli su mediji, nije maratonskim govorom pokušao da odloži usvajanje dogovorenog rešenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
