Proverena šema da je najuputnije puštati pred vikend delikatne informacije za koje nije preporučljivo držati ih na dužu stazu van domašaja javnosti, primenjena je i u slučaju eskalacije takozvane „mekane sile“ čiju primenu SAD pojačavaju po belom svetu.
Tako je bilo u ovom slučaju sa otkrićem da Obamina administracija – u okviru svog nedavno najavljenog zaokreta na spoljnopolitičkom terenu – uveliko proširuje lepezu angažovanja „jedinica za specijalne operacije“ u obračunu sa međunarodnim teroristima Al Kaide i ostalim otpadnicima te vrste za koje se procenjuje da (ne)posredno ugrožavaju bezbednost najmoćnije sile sveta.
Predsedničkom odlukom, koja je u petak uveče stigla do javnosti, stiglo se sad čak do 75 zemalja za koje novi vrhovni komandant traži da potencijalno budu obuhvaćene komandoskim operacijama „istraži i uništi“. A, kakav je to i koliko značajan iskorak, vidi se iz podatka da je na kraju Bušovog predsednikovanja saglasnost Bele kuće za tu vrstu angažovanja vojnih i civilnih obaveštajnih službi obuhvatala šezdesetak država.
„Predsednik Obama je u proteklih godinu i po dana zatražio posebno pojačano dejstvo specijalnih snaga u Jemenu i na Rogu Afrike, oblastima sa izraženom aktivnošću Al Kaide. Pored toga, akcenat je u tekućoj fazi pojačane aktivnosti u regionu Srednjeg istoka, Centralne Azije i Afrike“, saopštio je tim povodom vašingtonski Post, pozivajući se na izvor iz vrha administracije. Uz propratnu i vrlo indikativnu informaciju (na koju dosad nije bilo kontrareagovanja sa nadležnog mesta) da je novi predsednik, vrlo brzo posle preuzimanja dužnosti, odobrio specijalnim jedinicama „preventivne udare u cilju razbijanja terorističkih zavera u svetu“ – što je šire od ovlašćenja koje su one imale u vreme njegovog prethodnika Džordža Buša.
Sve agresivniji tajni rat protiv Al Kaide i ostalih radikalnih grupa, inače, koincidirao je u poslednje vreme sa pojačanim napadima američkih bespilotnih letilica protiv talibana i njihovih saveznika u kriznom pograničnom području između Avganistana i Pakistana. Obama je, tvrdi se, insistirao na tome odmah posle ulaska u Belu kuću, a najvidljiviji rezultati te sve šire ofanzive stižu, zasad, iz Iraka, gde su u poslednja tri meseca likvidirana čak 34 od 42 pripadnika rukovodeće strukture Al Kaide u toj zemlji.
Od oko 13.000 pripadnika specijalnih jedinica Pentagona, angažovanih van granica SAD, oko 9.000 njih dejstvuje na ključnom vojištu ovog „rata u senci“ – u Avganistanu i Pakistanu. Glavni zagovornik i izvođač pripremnih radova u tom strateškom zaokretu je, kako se navodi, potpredsednik Džo Bajden i signali sa više vašingtonskih strana nagoveštavaju da on u realizaciji tog projekta ima odrešene ruke, uprkos ozbiljnim prigovorima kojim tim povodom stižu njegovom šefu iz Kabula i Islamabada.
U Beloj kući i Stejt departmentu, inače, sve češće se čuju poruke žaljenja zbog brojnijih civilnih žrtava, kao kolateralne štete udara bespilotnih aviona (sa daljinskim navođenjem) na „važne terorističke ciljeve“ Srednjeg Istoka. Te izjave dopunjuju se finansijskom nadoknadom unesrećenim porodicama, ali se na tome sve i završava. Naredba sa najvišeg mesta, iz septembra prošle godine, o pojačanom zakulisnom vojnom angažovanju i dalje se sprovodi iz sve snage. Ne samo u avganistansko-pakistanskim gudurama, već i u Jemenu, Iranu, Saudijskoj Arabiji i Somaliji, kao i na mnogim drugim stranama širom sveta.
Posebno interesovanje izazvale su, u tom kontekstu, medijske informacije da je naredbom generala Petreusa (glavnokomandujućeg američkih oružanih snaga na Srednjem istoku) „specijalnim jedinicama“ odobreno, pored ostalog, i da se ubacuju na iransku teritoriju „u cilju prikupljanja obaveštajnih podataka za mogući budući vojni udar, u slučaju dramatične eskalacije napetosti oko vojnog nuklearnog programa“, za šta se optužuje vlast u Teheranu. U tom Petreusovom dokumentu, inače, generalno se navodi da pojačana ofanziva u ovom tajnom ratu za zaštitu američkih bezbednosnih interesa ima za cilj „izgradnju mreže koja će omogućiti penetraciju, poremećaj i razbijanje Al Kaide i ostalih militantnih grupa“, uz „pripremanje uslova za budući vojni udar SAD i lokalnih snaga“.
Intenziviranje tih posebnih operacija (uz proširenje fronta na kome se dejstvuje) ima, naravno, i svoju dolarsku cenu. U to ime, državni sekretar za odbranu Robert Gejts naložio je nadležnima u Pentagonu da se u planiranju budžeta za sledećih pet godina dodatno preusmeri 100 milijardi dolara namenjenih borbenim snagama – imajući, pre svega, u vidu potrebe „jedinica za specijalne operacije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
