Amerika je i dalje u nezapamćenoj euforiji, kojoj ne opada intenzitet ni 48 sati posle Obamine nedeljne pretponoćne obznane naciji, reciklirane potom u naslovima svih ovdašnjih velikih i malih listova: „Pravda je zadovoljena – Bin Laden je mrtav“. U ponedeljak popodne, na jednoj ranije planiranoj, protokolarnoj svečanosti u Beloj kući, predsednik je elaborirao tu poruku, koju je ova zemlja, kako se sad vidi, više nego željno iščekivala posle onog crnog 11. septembra 2001: „Svi ćemo se, verujem, složiti da je ovo dobar dan za Ameriku. Posle smrti Osame bin Ladena, ovaj svet postao je bezbedniji, bolje mesto za življenje“.
Taj novi, bolji i bezbedniji svet (bar kad je reč o granicama ove zemlje kojoj Obama predsedava), suočen je od ponedeljka ujutru sa dodatnim zaštitnim merama, koje su, inače, i pre toga padale u oči, pa i zbunjivale nas došljake iz ostalog sveta. Posebno je i dodatno zaoštreno u avio saobraćaju: putnici na domaćim linijama upozoravaju se da dođu na čekiranje karata i rigoroznu aerodromsku kontrolu bar sat i po pre poletanja, ručni i ostali prtljag kontroliše se rigoroznije nego ranije, od putnika u inostranstvo traže se pojačane mere predostrožnosti.
Inače, Džon Brenan, Obamin savetnik za bezbednosna pitanja, bio je primetno kategoričan na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare tvrdnjom da pakistanske vlasti „uopšte nisu bile unapred obaveštene“ o ulasku u njihov vazdušni prostor dva američka helikoptera, a pogotovu ne o iskrcavanju četrdesetak komandosa u prostrano dvorište kuće u kojoj se skrivao Bin Laden – pedesetak kilometara severno od glavnog grada Islamabada i u neposrednoj blizini jedne tamošnje inače elitne vojne akademije. U američkim medijima i Kongresu na Kapitol Hilu ta informacija pokrenula je lavinu žestokih reagovanja na temu „sumnjivog savezništva Pakistana“ sa SAD u zajedničkoj borbi protiv međunarodnog terorizma, ali to dramatično otkriće (bar zasad) uopšte ne nagoveštava neki ozbiljniji poremećaj u budućim odnosima Vašingtona i Islamabada.
Naprotiv: američka strana (prevashodno zainteresovana za Avganistan u tom regionu) kao da je puna razumevanja za delikatnu poziciju Pakistanaca u neposrednom talibanskom i širem islamskom okruženju. Zbog toga se o toj kontroverzi oko „slučaja Bin Laden“ zasad mnogo ne govori. Ne, bar javno.
Ostaje, naravno, da se vidi koliko će se (i da li će se, uopšte) vratiti pod reflektore ta za Ameriku krajnje osetljiva tema o (ne)savezništvu Pakistana u širem međunarodnom angažovanju protiv Al Kaide i ostalih belosvetskih otpadnika tog profila. S tim u vezi – u očiglednoj „preventivnoj vatrogasnoj intervenciji“, šefica američke diplomatije Hilari Klinton odala je u ponedeljak javno i vrlo konkretno priznanje vlastima u Islamabadu u tekućem obračunu sa međunarodnim terorizmom.
Klintonova nije usamljena na toj poziciji. Bivši predsednički kandidat Džon Keri, ugledni demokratski senator i predsednik uticajnog Komiteta za spoljnu politiku, veoma se energično založio, preko Si-En-Ena, da SAD „ostave po strani neke evidentne razlike i prevashodno se fokusiraju na onaj viši, zajednički interes koji imaju sa Pakistanom“. A, to je, kako je objasnio – saradnja u zajedničkoj borbi protiv Al Kaide i ostalih međunarodnih terorističkih organizacija.
U medijskim reagovanjima, inače (kad se ostavi po strani naglašeni trijumfalizam), u prvi plan ističe se, po pravilu, Obamino upozorenje da će Amerika, i posle skidanja sa dnevnog reda slučaja Bin Laden, ostati na oprezu – i kod kuće i u svetu. U tom kontekstu, uveliko se prenosi citat iz predsednikovog govora da „SAD nisu i nikad neće biti u ratu sa islamom“, uz propratno tumačenje da je to „dominantna ovdašnja poruka muslimanima širom sveta“.
Istovremeno, kao zajednički imenitelj većine medijskih komentara provlači se zaključak da Bin Ladenova smrt predstavlja upozorenje (svima koji bi za to trebalo da budu zainteresovani) da će SAD „ići do kraja“ i u najavljenom obračunu sa talibanima. „Obama bi trebalo da iskoristi ovaj trenutak da jasno definiše američku podršku svima onima u islamskom svetu koji streme mirnim, demokratskim promenama“, navodi se tim povodom u uvodniku Njujork Tajmsa, uz zaključak da bi pobeda tih naprednih muslimanskih snaga predstavljala konačni i kompletni poraz Bin Ladena i njegove ideologije.
S druge strane, za kraj se čini vrednim prenošenja i sledeći citat iz visokotiražnog njujorškog Posta: „Godinama unazad republikanci nas ubeđuju da su samo oni dovoljno snažni i odvažni da očuvaju bezbednost SAD i odbrane nas od Bin Ladena i njegovih terorista. Odnosno, tvrde nam istovremeno da su demokrati mekani oko tih pitanja i da zbog toga u njih ne treba imati poverenja… Obama je sad neopozivo pokopao tu republikansku laž“.
Nove knjige o Bin Ladenu
Njujork – Nove knjige koje će za temu imati Osamu bin Ladena ali i američke „foke“ koje su ga ubile, uskoro stižu u američke knjižare. Random će objaviti zbirku eseja o vođi Al Kaide, dok Free Press planira e-knjigu baziranu na materijalu iz Piter Bergenove knjige „Najduži rat: Trajni konflikt između Amerike i Al Kaide“. St. Martin’s Press će objaviti knjigu „SEAL Team Six. Memoirs of an Elite Navy SEAL Sniper“ Hauarda I. Vosdina i Stivena Templina. Očekuje da će ova knjiga postati instant bestseler. V. T.
„Foke“ među najboljima
Akronim američkih specijalnih jedinica „SEAL“ – „foka“ , izveden je iz njihove sposobnosti da sprovode operacije na moru, u vazduhu i na kopnu. Takođe, poznate su po podvodnim veštinama, što ih čini nadmoćnijim u odnosu na većinu vojnih jedinica u svetu. Iskustvo koje su „foke“ stekle prilikom operacija u okeanima i slatkoj vodi oblikovalo je njihov identitet, zbog čega su stekli reputaciju jedne od najbolje obučenih vodenih jedinica na planeti. Njihovi pripadnici učestvuju u različitim misijama, uključujući direktne akcije, nekonvenicionalno ratovanje, unutrašnju odbranu prijateljskih zemalja, spasavanje talaca, borbu protiv terorizma. Te jedinice čine muški pripadnici Mornarice Sjedinjenih Država ili Obalske straže te države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
