Amerika i Izrael mimo sveta

Od ukupno 193 članice Skupštine, u korist zahteva koji je inicirao palestinski predsednik Mahmud Abas glasalo je 138 država, devet je bilo protiv dok je 41 država bila uzdržana. Većinska podrška palestinskom zahtevu predstavlja na neki način raskorak Izraela i Sjedinjenih Država sa ostatkom sveta, navode analitičari.

Očekivano, iz Izraela i SAD stigle su osude. Ron Prosor, izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, navodi da činjenica da je rezolucija jednostrana neće doprineti miru, već će taj proces gurnuti unazad. Prosor navodi da su pregovori jedni način za sticanje palestinske države.

Državna sekretarka SAD Hilari Klinton nazvala je glasanje „nesrećnim i kontraproduktivnim“. Kao i Prosor, Klintonova smatra da su direktni pregovori između dve strane jedini način na koji Izraelci i Palestinci mogu postići mir, te da obe strane zaslužuju dve države za dva naroda, „sa suverenom i nezavisnom Palestinom, koja živi u miru i stabilnosti sa jevrejskim i demokratskim Izraelom“.

To što su SAD, Izrael i Kanada glasale protiv nije iznenađenje, ali se „vrlo važan deo priče“ krije u Evropi, ukazuju upućeni. Podele unutar EU su važan indikator potencijalnih promena globalne diplomatije kada je reč o izraelsko-palestinskim odnosima. „EU je postala najneodlučniji blok unutar UN“, rekao je Danijel Levi, direktor programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne odnose. Za Evropljane ili bar neke od njih, kaže Levi, izraelsko-palestinsko pitanje moglo bi da bude ispresecano unutrašnjim politikama, ulogom nacionalne istorije u savremenoj spoljnoj politici, transatlantskim odnosima i „merkantilističkim“ interesima.

Češka je jedina država EU koja je glasala protiv palestinskog predloga, što je značajna promena za evropsku poziciju o palestinskom članstvu u UN. U odnosu na prošlu godinu, kada je u Savetu bezbednosti UN odbačen sličan zahtev Palestinaca, Evropa je ovoga puta sasvim drugačije glasala. Tako je pet zemalja – Italija, Danska, Švajcarska, Portugal i Gruzija – koje su 2011. bile uzdržane sada podržalo Palestince, kao i Francuska, Belgija, Norveška i Austrija. Tri zemlje koje su prošle godine bile „protiv“, ovoga puta su bile uzdržane – Nemačka, Holandija, Litvanija; Britanija je takođe bila uzdržana, mada je bilo najava iz Londona da će Palestinci dobiti podršku ako obećaju da će obnoviti mirovni proces sa Izraelom. Za razliku od prošle godine kada je bila „protiv“, Švedska je ovoga puta glasala „za“; Ukrajina je bila uzdržana kao i 2011. Ako se isključi uzdržanost Ukrajine, to znači da je devet zemalja EU promenilo svoje mišljenje na način koji ukazuje veću podršku palestinskim nastojanjima.

Palestinski premijer Salam Fajad postavlja pitanje „gde idemo iz Njujorka i šta sve ovo znači za nas“. Kako je istakao Fajad, izglasavanje palestinske rezolucije je logična posledica dugogodišnjeg neuspeha da se pregovori pomere sa mrtve tačke. Fajad ipak tvrdi da se ništa neće promeniti bez većeg angažovanja SAD. Kada je reč o rasporedu snaga izvan Evrope, Palestince su podržali Turska, Kina, Rusija, Indija, Brazil, Južna Afrika, Nigerija, dok su se u red uzdržanih svrstale još i Kolumbija i Australija.

Haarec: Ponižavajući poraz

„Glasanje u Ujedinjenim nacijama predstavljalo je signal upozorenja za Izrael i podršku za Palestince“, komentar je izraelskog lista Haarec pod naslovom „Ponižavajući poraz Izraela“. „Nemačka, Francuska, Britanija, Italija i druge prijateljske zemlje poslale su poruku Izraelu – njihovo strpljenje kada je reč o okupaciji je isteklo. Izraelski lideri takmičili su se na dan glasanja u ocrnjivanju palestinske inicijative u UN. A nikad toliko puno saopštenja nisu izdali povodom događaja koji su ocenili beznačajnim“, navodi se u komentaru.

„Žalosna, sramotna Slovenija“

Poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon izrazila je „duboko razočarenje“ zbog uzdržanog stava Slovenije u UN. Fajon je rekla da su „Slovenci svoju državu bazirali upravo na pravu naroda na samoopredeljenje i pravima čoveka“. „Sada, kada je reč o istom pitanju kod drugih naroda, slovenačka država je jasno pokazala dvoličnost“, rekla je Fajon i dodala da je „žalosno i sramotno što se Slovenija pridružila uzdržanima i time posredno podržala izgradnju jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama“.