Amerika i Zapad ne daju Ukrajinu, ali ni Putin

To ističu mnogi analitičari u Americi i Evropi koji ne vide kako bi se rat mogao okončati, posebno i u svetlu činjenice da je Vašington odobrio nove tri milijarde dolara za pomoć u oružju Kijevu, a neke druge NATO zemlje takodje već isporučuju ukrajinskoj armiji najsavremenije protivtenkovske i ubojite „stinger“ rakete zemlja-vazduh i drugo naoružanje.

Oni kažu da „Amerika i Zapad ne daju Ukrajinu, ali ni Putin“, pa se vojni sukob nastavlja uprkos pokušajima Kijeva i Moskve da vidljivo neuspešnim pregovorima nadju mirno rešenje uz obustavu vatre.

Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Ves Mičel je izjavio da Amerika „Ukrajinu mora pretvoriti u Putinov Avganistan“, vojno osposobiti ukrajinske vojnike da se na duži rok odupiru i uvlače rusku vojsku i što dublji sukob, dok bi diplomatska ofanziva i zapadne sve žešće sankcije postepeno toliko oslabile rusku ekonomiju da bi došlo u pitanje i finansiranje rata u Ukrajini.

Amerikanci su svojevremeno naoružavanjem, posebno „stingerima“, i finansiranjem islamista, čiji je jedan od vodja bio Bin-Laden, u Avganistanu uspeli da primoraju tadašnje sovjetske trupe da se povuku iz te zemlje. Italijanski časopis za geopolitiku „Limes“ ocenjuje da „ukrajinski rat dokazuje da je svetski poredak zašao u haotičnu fazu“.

Poznati američki stručnjak za geopolitiku Džordž Fridman misli da „u sadašnjoj situaciji pobedjuje Kijev“, dok evropski mediji ukazuju na to da je jasno da se u širi okvir ukrajinskog rata sada uklučila i Kina kojoj je američki nacionalni savetnik za bezbednost Džek Saliven zapretio „ozbiljnim posledicama“ ako krene u isporuku oružja Rusiji.

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel je predočio da Kina treba da odigra ulogu svojevrsnog posrednika u nalaženju mirnog rešenja za ukrajinski rat, zato što može da utiče na Moskvu.

Peking je, medjutim stavio do znanja da uvažava stav Moskve da je Zapad širenjem NATO ugrozio životne interese i bezbednost Rusije, a u analizi nemačkog sajta „Jurointelidžens“ se upozorava da bi direktna kineska pomoć Rusiji dovela do vojne pobede Moskve u Ukrajini.

Ali, smatra „Jurointelidžens“, „ako Vašington ozbiljno smera da proširi sankcije Kini, ono što sledi je novi udarac lancima svetske proizvodnje i trgovine, pa zato veoma pogrešna izgleda zamisao da se vodi bitka istovremeno i protiv Rusije i Kine“.

„Životni interes Kine je da nastavi trgovinu i svoj finansijski sektor razvije tako da potisne dolar kao vodeću svetsku valutu… a ukrajinski rat se tu vidi kao mogućnost za taj cilj“, dodaje se u analizi.

Fridman i drugi američki analitičari smatraju da je uspeh Vašingtona i Zapada u pridobijanju mnogih zemalja u svetu za žestoke ekonomsko-finansijske sankcije pokazao upravo suprotno-da Amerika i dolar kao svetska valuta još snažno vladaju svetskom trgovinom i medjunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama.

Amerika i Zapad su uvereni da Rusija, kako sad stvari stoje, ne može ostvariti svoje vojne, a time ni geopolitičke ciljeve u Ukrajini.

Vojni i geopolitički stručnjaci ukazuju na to da je ruska vojna invazija loše krenula, izostao je munjeviti udar i zauzimanje ključnih gradova, a za nadzor nad velikim gradovima zbog neočekivanog otpora ukrajinske vojske i odbojnosti gradjana bi Moskvi bilo potrebno da angažuje pola miliona vojnika, na šta je ukazao pored ostalih bivši načelnik italijaskog generalštaba general Vinćenco Kamporini.

Francuski dnevnik „Lezeko“ se poziva na upućene zapadne izvore i kaže da je ruska vojna pobeda „još uvek moguća imajući u vidu vatrenu moć ruske armije, ali po cenu da Kremlj napravi korenit, ogroman preokret u vodjenju operacija“.

Ugledni američki stručnjak za geopolitiku, profesor Harvardskog univerziteta, Arvid Bel i profesorka na izraelskom Rajhman univerzitetu i bezbednosni, diplomatski analitičar Dana Volf u zajedničkoj temeljitoj analizi rata u Ukrajini zaključuju da je „zasad neko rešenje rata u Ukrajini kroz pregovore krajnje malo izgledno i samo razvoj koji bi vodio istinskom prekidu vatre mogao bi usmeriti sukob ka sveobuhvatnom rešenju“.

Bel i Volfova u temeljitom osvrtu za američki časopis „Forin polisi“ misle da su trenutno kratkoročni interesi Kijeva i Moskve „u potpunom sukobu“ i navode da je Ukrajina zbog već ogromne štete i žrtava jako zainteresovana za obustavu vatre.

Jer, kako predočavaju, „Ukrajinci znaju da dalje zahuktavanje rata preti njihovom opstanku kao naroda i njihove zemlje kao nezavisne države … dok za Putina obustava sukoba uopšte nije ključni interes“.

Ali da bi spremnost Ukrajinaca da se do kraja žrtvuju i prinude Moskvu na pregovore imala izgleda na uspeh, kažu Bel i Volfova, NATO bi morao naći daleko moćnije načine za dostavu oružja i naročito borbenih aviona Kijevu…kao i da se spreči Kina da pomogne Rusiji da zaobidje pogubne zapadne sankcije.

Ipak, u zapadnim medijima se neretko navode mišljenja uglednih analitičara, bivših državnika poput nekadašnjeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera, koji je „u pravom proročanstvu“, kako ističe italijanski dnevnik „Korijere dela sera“, u vreme sudara vlasti i opozicije u Kijevu 2014. godine, predočio da se „kako bi se rešila ukrajinska kriza, mora početi od kraja…’finlandizacijom’ te zemlje, da bude vezana za Evropsku uniju, ali ne i NATO i postane most saradnje“.

Da li za ciljeve propagande ili ne, ali u raznim napisima o ukrajinskom ratu se spominjalo da je višsi američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski naglašao da je „Rusija s Ukrajinom imperija, a bez nje regionalna sila“.

To su neki pripisivali kao izvorni pogled bivšem nemačkom kancelaru Otu fon Bizmarku koji je navodno rekao da „moć Rusije može da se podrije samo ako se od nje otkine Ukrajina i, štaviše, Ukrajinu načiti neprijateljskom Rusiji“.

Ali su se pojavili i izveštaji u kojima se navodi da je izvorna, istinita poruka Bizmarka bila da je „tajna politike da se napravi dobar sporazum s Rusijom“.