Amerika iz prikrajka sprema napad na Iran?

Izveštaj bi mogao da bude iskorišćen za vojnu intervenciju protiv Irana koju je minulog vikenda nagovestio predsednik Izraela Šimon Peres. Izrael je nekoliko dana ranije testirao rakete dugog dometa koje mogu da ugroze Iran.

Peres je u nedelju rekao da je „mogućnost vojnog napada protiv Irana… izglednija od diplomatskog rešenja“, da ne misli da je bilo kakva odluka doneta, ali da postoji utisak da se Iran „približava proizvodnji nuklearnog oružja“. Dan ranije on je kazao da procenjuje „da obaveštajne službe svih ovih zemalja (koje bi trebalo da pregovaraju s Teheranom) gledaju na časovnike koji upozoravaju da vreme ističe“. Pregovori Teherana i šest država (pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka) prekinuti su decembra 2010.

Francuska se, preko svog šefa diplomatije Alena Žipea izjasnila protiv moguće intervencije, gensek NATO-a izjavio je da Alijansa nema nameru da pokrene svoje bombardere. Britanija ne isključuje intervenciju, Rusija i Kina su, naravno, protiv, dok se predstavnici Sjedinjenih Država drže oprezno. Uzdržanost ne treba da čudi jer, kako piše Njujork tajms, „koliko god sugestivni bili dokazi onoga što IAEA naziva mogućom vojnom dimenzijom (nuklearnog) programa Irana jedino na šta se sigurno možete kladiti jeste da će kombinacija njuškanja, logike i intuicije nuklearnih inspektora biti do u beskraj upoređivana sa ogromnim greškama američkih obaveštajnih agencija u Iraku 2003“.

Optužbe poput ovih aktuelnih protiv Irana uvek su rizične, navodi list, te „Obamina administracija želi da IAEA bude lider“, jer „ima kredibilnost koju Vašington nema“. Direktor IAEA Jukia Amano u Vašingtonu je nedavno bio gost najviših zvaničnika američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, a administracija nije želela da potvrdi ni da je kročio u zgradu NSC, navodi američki dnevnik.

Moskva i Peking uputili su Amanu krajem oktobra zajedničku (protestnu) notu zbog curenja delova izveštaja o Iranu, što je ne tako česta diplomatska praksa. „Rusija i Kina su mišljenja da ovakav izveštaj jedino može da Iran satera u ćošak i odgovori ga od saradnje“, navedeno je u dokumentu.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je juče da bi vojna akcija protiv Irana bila bi „veoma ozbiljna greška bremenita nepredvidivim posledicama“. Diplomatija, a ne vojni udar, jedini je put rešenju iranskog nuklearnog problema, rekao je Lavrov. Zamoljen da prokomentariše Peresovu najavu intervencije, Lavrov je rekao da Izrael ne preti prvi put napadom na Iran, te da treba učiniti sve da se nastave pregovori „šest sila“ sa Teheranom.

U izveštaju IAEA piše, kako su naveli diplomatski izvori, da je Iran napravio kompjuterske modele nuklearnih bojevih glava, te da se na satelitskim snimcima Irana mogu videti velika skladišta čelika koji se koristi „za visokoeksplozivne testove“ povezane s nuklearnim oružjem.

AHMADINEŽAD: Izrael osuđen na propast

Izrael je osuđen na propast što će se uskoro dogoditi, rekao je predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad. On je za jučerašnje izdanje egipatskih novina Al Akhbar, kako je prenela Irna, rekao da „Iran nema nuklearnu bombu, a cionistički režim koji ima 300 nuklearnih bojevih glava podvaljuje preteći čitavom regionu“. Ahmadinežad je ponovio svoje ranije izjave da Iran nuklearnu tehnologiju razvija isključivo u mirnodopske svrhe, te da se Izrael i Zapad, posebno Sjedinjene Države, plaše potencijala i uloge njegove zemlje. „Svetske siledžije“ bi trebalo da znaju da im Iran „neće dozvoliti“ da pokrenu bilo kakve akcije protiv njega, rekao je predsednik Irana.