Amerika na listi nepredvidljivih

Koje će teme dominirati 2013? Kao što bi Francuzi rekli, plus ça ćange, plus c’est la même ćose (što se više menjaju, stvari ostaju iste). Otud, lako je predvideti nastavak ekonomskih teškoća u Evropi, posebno u zemljama na jugu koje se trude da štednju usklade sa kapacitetom svojih ekonomija.

Novost bi mogla biti dolazak Francuske u središte Oluje. To bi moglo biti fundamentalno, čak egzistencijalno pitanje za Nemačku, drugog igrača u tandemu koji je u srcu evropskog projekta još od završetka Drugog svetskog rata. Verovatnoća da će Evropa u celini imati mali ekonomski rast, ili, čak, nikakav, otežaće posao vladama, bankama i institucijama. Isto tako, Bliski istok ostaje u ranoj fazi revolucionarne tranzicije. Egipatski predsednik Mohamed Morsi svakako će ostati na vlasti, ali nije baš jasno kako će vlast koristiti i kakve će biti političke i ekonomske posledice za Egipat. Neslaganja povodom nacrta novog ustava otkrila su da je društvo duboko podeljeno i da vlada pokušava da vladavinu većine izjednači sa demokratijom.

Sirijski bi, pak, režim Bašara Asada trebalo da bude srušen pre kraja ove godine. Problem je, kao što smo već videli u drugim zemljama regiona, što će biti mnogo teže da na njegovo mesto dođe nešto dobronamerno i učinkovito. Građanski rat po sektaškim linijama mogao bi daleko da odmakne, ništa manje ni sukobi među opozicionim antiasadovskim grupama. Postoji i realna šansa za velike prevrate u Bahreinu i u Jordanu.

Konačno, trvenja u azijsko-pacifičkom regionu teško da će posustati; pre će biti da će se pojačati. Mogućnost vojnog incidenta u koji bi bili uključeni Kina i neko od njenih suseda – Japan, Filipini ili Vijetnam – ne treba ignorisati, i ostaje da se vidi mogu li diplomatske turneje da ga preduprede. Nova rukovodstva u mnogim zemljama – u Kini, Japanu i u Južnoj Koreji – mogli bi budućnost ovog dela sveta učiniti još nesigurnijom.

Čemu još da se nadamo u 2013? Na žalost, mogućnost da se na globalnom nivou naprave novi trgovinski aranžmani, uspori kretanje klimatskih promena ili reguliše sajberprostor ravna je nuli. Multilateralizam velikog formata, preko kojeg većina od 193 država koje priznaju Ujedinjene nacije pokušava da pregovara, postao je suviše nepraktičan. Najviše što možemo očekivati jesu sporazumi između pojedinih vlada ili sporazumi kojima će biti regulisani samo delovi mnogo veće problematične celine.

Najveći svetski izazov mogao bi da bude – šta da se radi sa nuklearnim programom Irana. Iran je već učinio puno toga što je potrebno da se proizvede nuklearno oružje. Istovremeno, sankcije koje su ovoj zemlji uvele najvažnije države imaju značajan efekat na iransku ekonomiju.

U Iranu je žučna debata – nastaviti dalje sa razvojem nuklearnog naoružanja – i tako rizikovati ne samo ekonomski krah, već i vojni napad – ili prihvatiti diplomatski kompromis. Dogovor bi ograničio nuklearne aktivnosti i zahtevao da Iran više nego ikad ranije otvori vrata međunarodnim inspektorima.

Tako bi glavno pitanje ove godine moglo da bude da li je moguć dogovor koji bi zadovoljio Iran, a da istovremeno ne bude prevelik zalogaj za Sjedinjene Države, Izrael i ostale. Izvesno je, međutim, da će 2013. biti suštinski definisana bilo vojnom akcijom protiv Irana, bilo njenim izbegavanjem.

Još jednu zemlju treba pridodati listi „nepredvidljivih“: Sjedinjene Države. Reč je o tome može li američki politički sistem da se izbori sa izazovima koje ima pred sobom, a mnoge među njima sam je učinio složenijim. SAD ostaju najveća ekonomska i vojna sila na svetu, ali pitanja povodom njene solventnosti dovele su u pitanje sposobnost Amerike da predvodi svet. Poslednji događaji u Vašingtonu ne obećavaju. Razvoj događaja na globalnom nivou ne samo u godini pred nama, već i u narednih deset godina i kasnije u velikoj meri će zavisiti od toga hoće li SAD bolje savladavati svoje unutrašnje probleme i sporove.

Autor je predsednik američkog Saveta za spoljne odnose