Amerika oštro kritikovala saveznike u Avganistanu

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer ocenio je juče na sastanku ministara odbrane NATO u Litvaniji, da bi neuspeh misije Alijanse u Avganistanu mogao da rezultira terorističkim napadima u zapadnim zemljama. Misija u Avganistanu trenutno nije na putu propasti, ali u ovoj zemlji i dalje postoje velika iskušenja, dodao je on. De Hop Shefer je, takođe, rekao da će pojasniti ministrima NATO da zemlje članice moraju da ulože više napora povodom obuke i opreme avganistanske vojske i da je NATO misija u ovoj zemlji obaveza, a ne izbor.

Rajsova i Miliband u nenajavljenoj poseti Avganistanu

Kabul – Američki državni sekretar Kondolisa Rajs (na fotografiji) i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband juče su doputovali u nenajavljenu posetu vojnoj bazi u Kandaharu, bivšem uporištu talibana na jugu Avganistana. Zvaničnici će „iz prve ruke videti liniju borbe između NATO snaga i talibanskih pobunjenika“.

Rajsova je na konferenciji za novinare izjavila da uviđa napredak u Avganistanu u proteklih nekoliko godina, uprkos upornim napadima talibana koji remete bezbednost i daju razloge za zabrinutost da je tamošnja NATO misija neuspela. Na pitanje da li se očekuje da bezbednosna situacija u zemlji i dalje bude teška, Rajs je odgovorila: „Da, očekuje se jer Avganistan ima uporne neprijatelje koji uništavaju zemlju već deset godina“. Ona je, takođe, dodala da ne bi bilo fer reći da NATO i vlada Avganistana ne ulažu dovoljno napora. „Verujem da je strategija ono što ima dobar efekat“.

Avganistanski predsednik Hamid Karzai rekao je da se pod njegovim nadzorom situacija u ekonomskom i sistemu obrazovanja popravila i da prema novom ustavu ima više demokratske slobode u zemlji. „Nije tačno da je Avganistan zaboravljen“, izjavio je on i dodao da pozdravlja „pažnju“ koju njegovoj zemlji poklanjaju NATO i njegovi saveznici. Pre Kandahara, Rajs i Miliband boravili su u Kabulu.

Međutim, analitičari upozoravaju da je malo verovatno da će na ovom dvodnevnom sastanku članice saveza ponuditi dodatne borbene trupe za rat u Avganistanu. Međunarodni institut za stateške studije (IISS), ekspertska grupa sa sedištem u Londonu, upozorila je da Avganistanu preti opasnost da postane „propala država“ ukoliko NATO operacije ne uspeju.
Neslaganja unutar NATO misije u Avganistanu izbila su na površinu u sredu kada je sekretar odbrane SAD Robert Gejts kritikovao neke zemlje jer ne pripremaju svoje vojnike da budu spremni „na borbu i smrt“ protiv talibana. „Mislim da će se nadviti tamni oblak nad budućnost Alijanse, ukoliko potraje ovakva situacija“. Gejts je izjavio da će svoje zabrinutosti pomenuti kolegama iz zemalja članica NATO na sastanku u Viljnusu.
Britanija i Amerika pozvale su zemlje kao što su Nemačka, Italija i Španija da rasporede dodatne trupe na jugu Avganistana, gde se vode žestoki okršaji sa talibanskim pobunjenicima. Gejts je izjavio da je u pismu ministrima odbrane NATO prošle nedelje oštrim rečima poručio da pošalju nove vojnike i opremu, a da od njih još nije dobio odgovor. Samo su Kanađani, Britanci, Australijanci, Holanđani i Danci zaista na liniji borbe“, dodao je Gejts.
Sekretar odbrane SAD izrazio je zabrinutost da bi NATO mogao postati „dvoredi savez“ s nekim saveznicima spremnim na borbu u cilju zaštite bezbednosti naroda, i druge zemlje koje to ignorišu“.
General Dan Meknil, komandant NATO snaga u Avganistanu, saglasio se, takođe, da međunarodna vojna misija u Avganistanu „nema dovoljno sredstava“, naročito ako se uporedi s Irakom. General Meknil je izjavio da ukoliko se zvanična američka vojna antipobunjenička doktrina primeni na Avganistan, koji je veći od Iraka, onda će biti potrebno više od 400.000 savezničkih i avganistanskih trupa. Priznao je, međutim, da je nemoguće sakupiti toliki broj snaga.
Od ukupno 42.000 vojnika, njih 14.000 su Amerikanci, a tome se dodaje i još 13.000 američkih koji deluju odvojeno i istočnom Avganistanu u lovu na teroriste i obuku avganistanskih snaga.
Prigovori na račun NATO nisu ništa novo za Vašington, koji je zaslužan za osnivanje ove Alijanse pre 59 godina. Postoji rizik od neuspeha da se Avganistan transformiše u funkcionalnu državu, i prema tome gubitka tla za globalne napore u cilju nanošenja poraza pokretu islamskih ekstremista koji su odgovorni za napad na SAD 11. septembra 2001.
Američki sekretar za odbranu u svedočenju pred Komitetom za naoružanje Senata Kongresa SAD, takođe je rekao da bi vojne operacije u Iraku i Avganistanu u narednoj fiskalnoj godini mogle koštati 170 milijardi dolara više od 515.4 milijardi dolara regularnog budžeta Pentagona, koji je predložio predsednik SAD Džordž Buš.
Senator Karl Levin, demokrata iz Mičigena i šef Komiteta, izjavio je: „Onda, to znači ukupnu brojku od 685 milijardi dolara potrošnje Pentagona za fiskalnu godinu koja počinje 1. oktobra. „Jesmo li dobro čuli?“ „Da, gospodine“, odgovorio je Gejts.