Posle preganjanja koje je potrajalo punih 17 godina, Senat je u subotu potvrdio nedavnu odluku Predstavničkog doma i izglasao predlog istorijskog zakona kojim se pripadnicima ovdašnje gej populacije omogućuje slobodno i apsolutno ravnopravno angažovanje u oružanim snagama SAD. Pošto je time eliminisana i poslednja legalna prepreka, očekuje se da će Barak Obama već danas potpisati predsednički ukaz kojim će biti stavljena van snage ta dosadašnja poludiskriminatorska vojna politika, ozvaničena u vreme Klintonovog predsednikovanja pod indikativnom parolom „ne pitaj, ne kazuj“.
Vrhovni komandant danas će na velika zvona verifikovati u Beloj kući taj novi zakon, ali će, kako je objašnjeno, biti potrebno bar još nekoliko meseci da u sistemu vojne subordinacije potpuno zaživi novoproklamovana praksa. Komandanti svih rodova vojske iz združenog Generalštaba Pentagona, naime, javno su se dosad izjašnjavali za predloženo „skidanje poveza sa očiju najmoćnije sile sveta“ (kako je to formulisao jedan ovdašnji komentator) i tražili odlaganje tog rešenja, sa obrazloženjem da „nije uputno odlučivati o tako delikatnom pitanju“ u vreme kad ova zemlja ratuje u Avganistanu i Iraku.
Njihov višemesečni otpor, međutim, nedavno je definitivno skršen kad su državni sekretar za odbranu Robert Gejts (kojeg je Obama preuzeo iz sastava prethodne, Bušove administracije) i načelnik Generalštaba Majkl Malen bezrezervno podržali inicijativu na Kapitol hilu da se, jednom za svagda, ukine zakon koji je učinio, od 1993. naovamo, da oružane snage ostanu bez skoro 14.000 ljudi čija je seksualna orijentacija bila u raskoraku sa politikom Pentagona. Kongres SAD profunkcionisaće posle novogodišnje pauze u novom sastavu (sa dominantnom pozicijom republikanaca u Predstavničkom domu), tako da je preksinoć bilo veoma razumljivo zadovoljstvo u reagovanju iz Bele kuće posle pomenute senatske pobede od 65:31.
Liberalna Amerika proslavila je minulog vikenda legalizaciju gej sastava u vojnoj uniformi kao iskorak istorijskih dimenzija, poput onog iz 1948, kad je predsednik Hari Truman ukinuo rasnu segregaciju crnaca u redovima oružanih snaga. Posebno eksponiran na tom terenu bio je ovog vikenda Džimi Karter, nekadašnji demokratski prethodnik Obame i Klintona u Beloj kući (1977-1981), koji je procenio, u jednom intervjuu, da se sad ušlo u fazu kad su SAD spremne i za gej predsednika.
Konstatujući da je američko društvo „izvanredno napredovalo“ u rešavanju problema sa neravnopravnošću svoje gej populacije, 86-godišnji Džimi Karter je izrazio očekivanje da se neće još dugo čekati na skidanje sa dnevnog reda i te poslednje američke dileme.
– Ne znam da li će to biti već na sledećim izborima, 2012, ali verujem da je to pitanje bliske budućnosti. Jer, korak po korak, došli smo do saznanja da se u sagledavanju pitanja homoseksualnosti pojavljuju isti elementi kojih je bilo pre četiri-pet decenija u rešavanju rasnog pitanja. Rekao bih da se zemlja navikava na to da ćemo jednog dana imati i ženu predsednika, kao što sad imamo crnca. Isto tako, to bi mogla da bude i gej osoba – zaključio je Karter.
Naravno, tek će se čuti i videti koliko je osnovano to što predviđa bivši predsednik. A, od onoga što se zna – u Vašington su dosad već stigle, pod hitno, čestitke čak 25 NATO saveznika (od Kanade i Britanije, sve do Izraela) posle najave obustavljanja diskriminacije prema gej pripadnicima američke armije. Nije, verovatno, potrebno ni pominjati da su se sa tim prvim čestitkama oglasili američki saborci iz sastava međunarodne koalicije u Avganistanu.
U minut do 12
– Vreme je da se zatvori to poglavlje naše istorije. Vreme je da se nečija žrtva, vrednost i integritet više ne definišu seksualnim opredeljenjem, kao ni rasnom pripadnošću, polom ili veroispovešću – rekao je Obama izražavajući zadovoljstvo što je na osetljivom vojnom terenu realizovano, bukvalno u minut do 12, jedno od njegovih veoma riskantnih predizbornih obećanja iz 2008.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
