Amerika zatečena odbijanjem Londona

Kejtlin Hajden, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, izjavila je da će Vašington nastaviti konsultacije sa Vladom Velike Britanije, „jednim od naših najbližih saveznika i prijatelja“. „Kao što smo već rekli, predsednik Obama će se pri donošenju odluke rukovoditi onim što je u najboljem interesu Sjedinjenih Država“, istakla je Hajdenova.

Posle višečasovne rasprave u britanskom parlamentu, za slanje vojske u Siriju bila su 272 parlamentarca, dok ih je 285 bilo protiv. Kameron je posle glasanja priznao da je poražen, rekavši da je sada jasno da ni britanski narod ni parlament ne žele vojnu intervenciju u Siriji. „Shvatio sam to i vlada će se ponašati u skladu sa onim što ste izglasali“, rekao je Kameron poslanicima.

U rezoluciji koju je podneo britanski premijer bilo je predviđeno da se vojska Velike Britanije priključi Amerikancima u napadu na Siriju, ukoliko inspektori Ujedinjenih nacija potvrde da je sirijska vojska upotrebila hemijsko oružje. Na pitanje lidera opozicionih laburista Eda Milibanda da li će iskoristiti kraljevske prerogative i doneti odluku o slanju vojske u Siriju mimo volje parlamenta, Kameron je rekao da to neće uraditi. „Uveravam vas da neću. Snažno verujem da je neophodno odlučno odgovoriti na upotrebu hemijskog oružja, ali podjednako snažno verujem da se mora poštovati volja Donjeg doma“, rekao je Kameron.

Zapad optužuje sirijsku vlast da je 21. avgusta upotrebila hemijsko oružje u predgrađu Damaska. UN su zato poslale u Siriju stručnjake kako bi utvrdili o kakvom je napadu reč, a oni bi do danas trebalo da ostanu u Siriji. Američki sekretar za odbranu Čak Hejgel izjavio je juče da Obamina administracija nastavlja konsultacije sa saveznicima o

Siriji, ali i sa članovima Kongresa. Prema njegovima rečima, cilj konsultacija nije da se „neko u nešto ubedi“, već da se zatraži mišljenje o eventualnoj vojnoj ili nekoj drugoj intervenciji. Hejgel je istakao i da SAD nastavljaju da „detaljnije utvrđuju činjenice i obaveštajne podatke o onome što se dogodilo“ u Damasku.

Predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je da će njegova zemlja nastaviti da planira napad na Siriju. „Masakr hemijskim oružjem u Damasku ne može i ne sme proći nekažnjeno“, rekao je Oland za Mond. On je ponovio da Francuska želi da vidi „srazmernu i snažnu akciju“ međunarodne zajednice kao odgovor na navodnu upotrebu otrovnog gasa od strane sirijskog režima u borbi protiv pobunjenika. Iako smatra da je režim koristio hemijsko oružje i da zbog toga, prema rečima kancelarke Angele Merkel, ne sme da bude „nekažnjen“, Nemačka neće učestvovati u vojnoj akciji u Siriji, rekao je juče portparol nemačke vlade Štefan Zajbert.

Inače, prema podacima istraživanja javnog mnjenja, koje su sproveli Hafington post i britanska istraživačka agencija JuGov, samo 25 odsto Amerikanaca veruje da je potrebna vojna intervencija u Siriji nakon navoda o upotrebi hemijskog oružja. Istraživanje je pokazalo da samo devet odsto Britanaca želi da vojska njihove zemlje učestvuje u sirijskom konfliktu, a ispitivanje je pokazalo i protivljenje građana Nemačke i Francuske prema zapadnoj intervenciji.

Bačena napalm bomba?

Izveštači Bi-Bi-Sija koji se nalaze u Siriji, tvrde, pozivajući se na svedoke, da je na jedno školsko igralište na severu Sirije nedavno bačena napalm bomba i da je na desetine povređenih, među kojima je mnogo dece, imalo opekotine po celom telu. Upravnik škole na koju je bačena bomba pokazao je krater, spaljenu odeću i obuću i povređene. Među lekarima koji leče povređene bila je i britanska doktorka, koja je za Bi-Bi-Si rekla da je u haosu koji vlada u Siriji, veoma teško dokazati da je bačena napalm bomba i tačno utvrditi šta se dogodilo, preneo je FoNet.