Amerikanci očekuju konkretne akcije Teherana

Iran i SAD obnovili su juče diplomatske razgovore, prvi put u poslednjih 25 godina. Sastanak u između ambasadora dveju zemalja u Bagdadu viđen je kao novo poglavlje u svetskoj istoriji, bez obzira na ishod razgovora.
Irački zvaničnici saopštili su da je sastanak između američkog ambasadora Rajana Krokera i iranskog kolege Hasana Kazemija Komija bio srdačan i usredsređen isključivo na Irak. „Postoje dobre i iskrene namere, razumevanje i angažovanost dveju strana“, izjavio je Ali al Dabag, portparol iračke vlade. Razgovori su održani u kancelariji premijera Nurija al Malikija. Komi je izjavio da će novi susret zvaničnika Irana i SAD biti održan za manje od mesec dana.
Ambasador Kroker je izjavio da je susret s iranskim ambasadorom u Bagdadu bio pozitivan, ali je ukazao da Amerikanci očekuju dalje konkretne akcije iranskih vlasti. „Razgovori su bili pozitivni, ali želimo da vidimo iransku akciju na terenu“, rekao je Kroker na konferenciji za novinare posle gotovo četiri sata razgovora s iranskim kolegom. Kroker je preneo iranskom ambasadoru „zabrinutost SAD zbog ponašanja te zemlje u Iraku i zbog njene podrške pobunjenicima koji se bore protiv iračkih i koalicionih snaga“. On je rekao da su Iranci najavili novi sastanak. „To ćemo razmotriti kad dobijemo poziv“, dodao je Kroker.
Iran je predložio uspostavljanje „trilateralnog bezbednosnog mehanizma“ koji bi obuhvatio SAD, Irak i Iran, precizirao je Kroker i ukazao da će svaki predlog najpre biti proučen u Vašingtonu.
Juče, nešto pre 10.30 sati prema lokalnom vremenu, Al Maliki je pozdravio dvojicu ambasadora koji su se rukovali i sproveo ih do konferencijske sale, gde su predstavnici Irana i SAD seli za sto jedan preko puta drugog. Irački premijer je pre nego što je napustio salu izjavio da Iračani žele stabilnu zemlju, oslobođenu od stranih snaga i regionalnog mešanja. „Zemlja ne bi trebalo da bude baza za strane teroriste“, izjavio je Maliki i dodao da snage SAD u Iraku imaju za cilj da pomognu vojsci i policiji, kao i da zemlja ne bi trebalo da bude baza SAD za lansiranje napada na susede, jasno misleći na Iran.
Iranski ministar inostranih poslova Manučer Motaki izjavio je u Teheranu pre početka razgovora da bi oni mogli dovesti do budućih sastanaka, ali ukoliko Vašington ne popusti sa svojom politikom prema Bliskom Istoku razgovori neće biti uspešni. „Nadamo se da će Vašington zauzeti realističniji pristup prema sadašnjim pitanjima u Iraku, priznati neuspehe svoje politike u Iraku i regionu i pokazati rešenost u promeni politike garantovanog uspeha“, izjavio je Motaki.
Jučerašnji razgovori imali su jasan cilj – šta Vašington i Teheran, odvojeno ili zajedno, mogu da učine u sektaškom požaru u Iraku. Pozicije su otvorene. Vašington želi da Teheran prestane da naoružava, finansira i obučava pobunjenike, naročito šiitsku miliciju koja se bori protiv američkih i iračkih trupa. Teheran želi da Vašington izađe iz Iraka. „Američka strana optužuje Iran, dok iranska strana zamera SAD zbog prisustva američkih snaga u Iraku, što oni vide kao pretnju njihovoj vladi“, izjavio je Al Dabag novinarima.
Ali, mnoge prepreke suzile su dnevni red, naročito iranski nuklearni program i više od četvrt veka diplomatskog otuđenja posle Islamske revolucije u Iranu 1979. Štaviše, iranske šiitske teokrate plaše se planova Bušove administracije da promeni režim u Teheranu sa istim žarom kao što je delovala protiv režima Sadama Huseina u Iraku.
Vašington i njihovi sunitski saveznici, s druge strane, duboko su obeshrabreni rastućim uticajem Irana na Bliskom istoku i širenja radikalnog islama. Svemu tome može se dodati i otvoreno neprijateljstvo Irana prema Izraelu. Sva ova pitanja matica su velikih problema.
Ukoliko dođe do narednog sastanka, budući dijalog mogao bi da bude na visokom nivou između američkog državnog sekretara Kondolize Rajs i iranskog kolege Manučera Motakija. Politički savetnik iračkog premijera rekao je da se Irak nada da će odigrati ulogu posrednika u smanjenju tenzija između Amerikanaca i Iranaca. On je dodao da će Irak zadržati neutralnu poziciju u njihovim raspravama. Mnoga manja pitanja bila su pretnja jučerašnjim pregovorima. Među njima su prošlonedeljne američke mornaričke vežbe u Persijskom zalivu, kao i predlog SAD da UN uvedu nove kaznene mere protiv Teherana zbog njegovog nuklearnog programa. Razgovore je moglo da iskomplikuje i najnovije otkriće Irana da su SAD i zapadni saveznici organizovali špijunske krugove u Teheranu.