Amerikanci podržali Obamina leva skretanja

Za razliku od prethodnih godina, redovni godišnji izveštaj o stanju unije američkih država Obama je odužio na sedamdesetak minuta i gotovo u celini ga pretvorio u jednu visokooktansku populističku tiradu o „pravednoj ekonomskoj politici“. Ta ideja, koju je primetno počeo da lansira u početnoj fazi svoje tekuće predsedničke kampanje, zasniva se na inicijativi za znatno uvećanim poreskim dažbinama za par procenata najbogatijih Amerikanaca – sa minimumom od 30 odsto za one sa godišnjim prihodom od milion ili više dolara. Odnosno, na snižavanju sadašnje stope za 98 odsto onih ostalih koji godišnje sveukupno prihoduju do 250.000 dolara.

U početnim medijskim opipavanjima pulsa javnosti, preko 80 odsto anketiranih podržalo je tu predsednikovu inicijativu da se u završnoj fazi svog mandata fokusira na ključna domaća pitanja – rešavanje nezaposlenosti i povećanje standarda, uz smanjenje enormnih dugova i energetske zavisnosti u svetu. Ti problemi, u dosadašnjim prvim reagovanjima javnosti, apsolutno su potisnuli u drugi plan (u treći, možda je bolje reći) zadovoljstvo zbog okončanja vojne intervencije u Iraku i likvidaciju Bin Ladena, što je Obama izdvojio preksinoć kao svoje najveće pluseve u 2011.

Opozicija je, međutim, u prvim reagovanjima dočekala na nož Obamino detaljno inventarisanje u Kongresu. A posebno njegove diskretne apele naciji da mu se, podrškom na novembarskim izborima, omogući da „završi posao“ započet u prvom mandatu.

– Umesto da radi na jačanju ekonomije, predsednik Obama ju je unazadio svojom politikom. Otkako je ušao u Belu kuću, gotovo dva miliona Amerikanaca ostalo je bez posla, benzin je duplo skuplji, a zakon o zdravstvenom osiguranju – koji on i njegovi kvalifikuju kao veliko dostignuće – unazadio je malu privredu neizdrživim dažbinama – ocenio je kongresmen iz Ohaja Džon Bejner, lider republikanske većine u Predstavničkom domu na Kapitol hilu.

Bejner se prvi oglasio, ali nije ostao jedini. Mit Romni i Njut Gingrič, glavni republikanski pretendenti na predsedničku nominaciju, od utorka uveče uglavnom su se manuli međusobne pljuvačine i usmerili sve svoje raspoložive kapacitete prema Obami. Prema Romniju, problem sa Obamom je taj što on „jednostavno, nije za posao koji mu je poveren“ na prošlim izborima.

– Siguran sam da on voli svoju zemlju i da joj želi sve najbolje. Ali, mislim da on ne razume principe koji su od nas načinili ono što jesmo – konstatovao je bivši guverner Masačusetsa, kad mu je Si-En-En zatražio komentar Obamine poruke naciji.

– U Beloj kući imamo sad jednog radikalnog levičara, koji koristi svu svoju političku veštinu da umanji tradicionalne američke vrednosti. On je u tome veoma dobar i biće potreban jedan još bolji političar da ga pobedi na izborima – rekao je Njut Gingrič za Foks TV, ne ostavljajući gledateljstvo u dilemi na koga je konkretno mislio kad je govorio o tom dolazećem „spasiocu Amerike od Obame“.

Guverner države Indijana Mič Denijels označio je predsednika Obamu kao glavnog krivca za tekuće ekonomske nevolje i urušavanje ugleda i liderske pozicije SAD u svetu.

– Najžalosniji deo Obaminog predsednikovanja predstavljaju njegova konstantna nastojanja da nas podeli i time ostvari političku korist. A mi smo svi u istom čamcu i nije istina da republikanci u Kongresu predstavljaju prepreku za rešavanje naših problema – rekao je Denijels.

Obamin govor u Kongresu direktno su u utorak uveče prenosile sve nacionalne RTV stanice, s tim što je posle toga emitovan video snimak (desetak minuta) Denijelsove kontra poruke.