Stratezi poražene Republikanske partije i da su hteli ne bi mogli da osmisle efektniji propagandni spot: pre par meseci, kad je objavljen izveštaj o porastu nacionalne stope nezaposlenosti na 9,2 odsto, Obama je otputovao u Francusku, u oktobru, kad se taj procenat dalje popeo na 9,7, predsednik je boravio u Danskoj, a prošle nedelje – kad je ta spirala stigla do alarmantnih 10,2 odsto – u Beloj kući pakovali su se koferi za tekuću azijsku turneju (Japan, Singapur, Kina, Južna Koreja).
Opšta je procena da su SAD zapale u najozbiljniju ekonomsku krizu posle „velike depresije“ od pre sedam decenija, na šta je novi predsednik reagovao, pored ostalog, i apsolutnim rekordom kad je reč o odlascima šefa države u inostranstvo. Predsednički „Er fors 1“ ovde se sve češće posprdno prekrštava u „Er Obama“, a statistika govori da ta analogija i nije baš sasvim bez osnova. U ovih nepunih devet meseci (od 20. januara, kad je promovisan u novog predsednika) Barak Obama već je osam puta odlazio van zemlje, boravio je u 20 država, a iz njegovog okruženja se najavljuju još dva odlaska preko granice pre isteka 2009.
Ovakvu „bogom danu argumentaciju“ za opozicionu propagandnu kontraofanzivu, međutim, zasad više koriste inače Obami naklonjeni liberalni američki mediji nego republikanci koji kao da još nisu stali na noge posle prošlogodišnjeg debakla na predsedničkim i kongresnim izborima. Štaviše, tu neverovatnu tišinu sa njihove strane poremetila je dosad, koliko se primetilo, jedino kritika predstavnika Republikanskog nacionalnog komiteta što Obama nije prisustvovao i nedavnom obeležavanju 20. godišnjice rušenja Berlinskog zida.
Poznato je i ko zna koliko puta dosad potvrđeno i da Amerikanci (i oni koji ih vode i oni koji ih biraju) mnogo više brinu svoje domaće ekonomske i ostale brige nego što se opterećuju zbivanjima u svetu. Ali, i ta istina počela je da se menja kao posledica izuzetno teške i složene situacije u koju je najmoćniju silu sveta uvalila prošla, Bušova administracija. „Obnova našeg imidža u svetu postavila se kao jedno od najvažnijih pitanja za novu administraciju. Sve ostalo za sada je po strani, Obama i dalje dobija komplimente za popravljanje urušenog međunarodnog rejtinga“, ocenio je tim povodom Endrju Kohut, jedan od direktora uglednog Pju istraživačkog centra iz Njujorka.
Međunarodne ankete (koje odeljenje za štampu Bele kuće u poslednje vreme sve revnosnije stavlja na raspolaganje domaćim novinarima), nedvosmisleno, naime, pokazuju da se Barak Obama i dalje bolje kotira van granica SAD nego što ga ocenjuju kod kuće. Recimo, poslednja istraživanja pokazala su da čak 93 odsto Nemaca, 91 odsto Francuza, 88 odsto Kanađana, 86 odsto Britanaca i 85 odsto Japanaca „imaju poverenje“ u novog američkog predsednika – što je za nekih petnaestak odsto više od podrške, za svoj dosadašnji sveukupni učinak, koju je on dobio u poslednjem (oktobarskom) istraživanju od svojih rođenih Amerikanaca.
Imajući, izgleda, u vidu i tu diskrepancu između domaćih i međunarodnih ocena, Obama se prošlog četvrtka, neposredno pred polazak na tekuću dalekoistočnu turneju, obratio nakratko izveštačima iz Bele kuće. „Pre odlaska u Aziju, želeo bih da kažem nešto kratko o ekonomiji. Konkretno, da vas uverim da ću u razgovoru sa liderima tih zemalja razgovarati o strategiji za dalji ekonomski razvoj i o tome kako obezbediti da azijska i pacifička tržišta budu još otvorenija za američki izvoz“, naglasio je on tom prilikom.
Nekoliko sati kasnije, dok je Obamin avion ulazio u vazdušni prostor Kanade, ministarstvo finansija u Vašingtonu saopštilo je da je u oktobru registrovan rekordni mesečni budžetski deficit u istoriji SAD. „Kakav li nas šok očekuje kad nam se predsednik vrati sa ovog najnovijeg putovanja“, zapitao se tim povodom demokratima inače naklonjeni Vašington post.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
