Evropska unija saopštila je juče da je od vlasti SAD tražila objašnjenja zbog navoda nemačkog lista Špigel da je američka Nacionalna služba bezbednosti (NSA) kontrolisala i prisluškivala institucije EU u Americi i Briselu. Kako je navedeno u saopštenju Evropske komisije, američke vlasti odgovorile su da je u toku provera objavljenih informacija i da će njeni rezultati biti objavljeni kada istraga bude okončana.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc pozvao je Vašington da hitno razjasni tvrdnje Špigela da su američke vlasti prisluškivale institucije EU u Americi. Šulc je u svom saopštenju naveo da je veoma zabrinut i da će otkrića nemačkog lista, ukoliko se ispostave tačna, imati „ozbiljne posledice“ po odnose SAD i EU.
„Špigel“ je tokom vikenda objavio da su vlasti SAD prisluškivale institucije Unije i pristupale internim računarskim mrežama. Naime, citira se izveštaj američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) iz septembra 2010. do kojeg je došao bivši saradnik NSA Edvard Snouden. U dokumentu pod oznakom „strogo poverljivo“ navodi se da je američka služba ozvučila prostorije EU u Vašingtonu i Ujedinjenim nacijama u Njujorku, i na taj način prisluškivala telefonske razgovore, ali imala i pristup elektronskoj pošti.
Nemački list, takođe, navodi da je nadzirana i zgrada sedišta Evropskog saveta u Briselu, te da se EU označava u tom dokumentu kao „meta“. „U ime Evropskog parlamenta, zahtevam potpuno razjašnjenje i istragu novih informacija, koje bi SAD trebalo da dostave po ovom pitanju“, naglasio je Šulc, dodajući da je šokiran navodima o špijuniranju.
Špigel prenosi i izjavu ministra spoljnih poslova Luksemburga Žana Aselborna, koji je za taj list rekao da ako su ove tvrdnje tačne, „to je odvratno“. „SAD bi bilo bolje da prate svoje tajne službe nego saveznike. Moramo odmah da dobijemo garancije sa najvišeg nivoa da će ovo momentalno prestati“, istakao je Aselborn. Portparol kancelarije direktora NSA nije imao komentar na tvrdnje nemačkog lista, prenose svetski mediji.
Snouden je obelodanjivanjem dokaza o američkim programima nadzora uspeo da „zapali“ priču o ravnoteži između prava na privatnost i nacionalne bezbednosti kako u SAD tako i u ostatku sveta. Snouden se, inače, i dalje nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šermetjevo, ali se i dalje ne zna gde će biti njegova sledeća destinacija. Administracija predsednika Baraka Obame zahteva od ruskih vlasti da izruče Snoudena, međutim, prema poslednjim najavama, Moskva to odbija.
Snouden je zatražio politički azil u Ekvadoru, a predsednik te zemlje Rafael Korea izjavio je da je „rešenje“ za transfer američkog begunca „u rukama ruskih vlasti“. „Da bi se razmotrio zahtev za azil, Snouden mora da bude na teritoriji Ekvadora. Za sada je rešenje, destinacija Snoudena, u rukama ruskih vlasti“, rekao je Korea preksinoć za ekvadorsku televiziju.
Izjava predsednika Ekvadora data je posle razgovora sa potpredsednikom SAD Džoom Bajdenom, koji je „zamolio“ da Ekvador odbije Snoudenov zahtev za azil. Snouden je u Moskvu doputovao iz Hongkonga, a odatle se očekuje da ode na Kubu, a potom u Ekvador. Bela kuća je potvrdila da je Bajden razgovarao sa Koreom o Snoudenu, ali nisu navedeni detalji razgovora.
Negodovanje
Američko pravosuđe podiglo je optužnicu protiv Edvarda Snoudena za špijunažu, pošto je medijima prosledio informacije o američkoj kontroli telefonskih razgovora i aktivnosti na internetu u zemlji i inostranstvu. Informacije o tome, koje su ranije objavili listovi Gardijan i Vašington Post, su u Evropi izazvale oštro negodovanje i zabrinutost zbog mešanja u privatnost čitavog niza ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
