Amerikanci su pripremani na hladni rat

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (13)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

On je predviđao veoma militarizovanu strategiju obuzdavanja, na osnovu malo ozbiljnih informacija i uz ozbiljne hiperbole i upozorenja, objavljujući da je „hitna izgradnja sile slobodnog sveta neophodna da bi podržala jasnu politiku zaustavljanja i suzbijanja namera Kremlja za svetskom dominacijom“. On je upozoravao da je „integritet i vitalnost našeg sistema u većoj opasnosti nego ikada ranije u našoj istoriji“. Upozoreno je da „ceo uspeh predloženog programa neopozivo zavisi od prihvatanja od vlade, američkog naroda i svih slobodnih naroda da je hladni rat u stvari pravi rat i kojem je u pitanju opstanak slobodnog sveta“

Stoga je cilj Sjedinjenih Država bio da, ukoliko žele da pobede u ratu, preduzmu sve neophodne mere da se to dogodi. Memorandum je pozvao da vođenje „psihološkog rata s ciljam da se ohrabri masovno odbijanje sovjetskog sistema i frustrira planove Kremlja“, a takođe i da SAD koriste „tajne operacije za vođenje ekonomskog, psihološkog i političkog rata s ciljem da se stvore i podrže nemiri i protesti u strateški izabranim sovjetskim satelitima“. Memorandum je, konačno, pozvao na stvaranje „unutrašnjeg bezbednosnog programa i programa civilne odbrane“ da bi se američki narod pripremio da prihvati „hladni rat“ i potrebu da bude pripremljen da vodi i pobedi u globalnom nuklearnom ratu.

Ovaj memorandum je upozoravao da je jedna od najvećih pretnji zapravo unutrašnja. „Naš osnovni cilj može da bude poražen slabošću naše volje“, navodi se u Memorandumu. U svojoj autobiografiji, Din Ačison je naveo da je cilj NSC – 68 bio da zaokupi umove masa tako da Predsednik ne samo da može da odlučuje, nego i da odluke budu sprovedene. Predviđajući teškoće u stvaranju dovoljne kongresne i javne podrške za „jastrebovsku politiku“, Ačison i Nici su shvatili da nova strategija nacionalne bezbednosti treba da bude istovremeno i propagandno sredstvo i „politički vodič“ Pentagona za kreiranje posleratne politike bezbednosti. Pravo pitanje bilo je da li bi Kongres i administracija platili za to. Javnost je trebalo ubediti. Način da se to uradi, znao je Nici iz iskustva, bio je da se uplaši: reći joj da Sovjeti žele svetsku dominaciju, da su odlučni da napadnu i da SAD moraju da im odgovore svugde. To je bila poruka koju je Nici dao onima koji su pravili nacrt NSC-68: rekao im je „udarite jako“. Jezik je bio preteći i jeziv. „Užasna hijerarhija Kremlja… nastoji da pokaže slobodnom svetu da su sila i volja da se ona upotrebi na strani Kremlja… neumoljiva svrha robovske države je da otkloni izazov slobode“. Dokument je naglašavao sovjetsku ideologiju. „Sovjetski Savez, za razliku od ranijih pretendenata na hegemoniju, nadahnut je novom fanatičnom verom, suštoj suprotnosti našoj i nastoji da nametne apsolutnu vlast nad ostatkom sveta“.

Džordž Kenan je bio protiv pisanja NSC-68. On nije verovao da postoji potreba za masovnim vojnim jačanjem. Nije verovao da bi Sovjeti napali SAD ukoliko nisu izazvani. Plašio se da bi dokument bio neumesan i preteran, i služio bi samo za raspaljivanje političara koji remete uspešno vođenje diplomatije. Kenan je takođe imao sumnje i u vezi sa Nicom. Bivši „volstritaš„ bio je dobar za ekonomska pitanja, ali ne za veliku strategiju.

Prema Kenanovom mišljenju, Nici je bio podlegao zavođenju vojnog planiranja, „maketama planera“. Vojska je uvek pretpostavljala najgore u svojim hipotezama. Suviše naglaska se stavljalo na kapacitet neprijatelja, a nedovoljno na njegove namere.

Pre nego što je u februaru otišao za Južnu Ameriku Kenan je napisao poslednji memorandum zalažući se za umerenost. „Malo je opravdanja za utisak da je „hladni rat“… iznenada doživeo zaokret na našu štetu“, pisao je u skici koju je usmeno izneo Ačisonu. Sovjetska A-bomba, „ne dodaje nikakav suštinski element slici… to što mi trenutno vidimo sebe u većoj nevolji je osećaj koji je u velikoj meri naš lični rezultat“. On je zagovarao „drastične mere na smanjenju prekomernog troška nacionalne odbrane“.

To je bilo upravo suprotno onome što je Nici govorio. Na jednom, od sekretarevih jutarnjih sastanaka tog meseca, Nici je izjavio da je rizik od napada Sovjetskog Saveza značajno veći nego što je bio u jesen.

Nastavlja se