Senat Kongresa SAD usvojio je zakonske mere kojima se uvode najradikalnije promene u funkcionisanje bankarskog sektora još od velike depresije 30-ih godina prošlog veka. Cilj mera jeste da se spreči ponavljanje finansijske krize iz 2008. zbog koje su banke novcem poreskih obveznika morale da budu spasavane od propasti. Država je u tu svrhu morala da izdvoji više stotina milijardi dolara.
Predsednik Obama je rekao da Amerikanci više nikad neće plaćati za „greške Volstrita“, dodavši da su bankari pokušali, ali nisu uspeli da spreče uvođenje ovih mera.
Rezultat glasanja u gornjem domu američkog Kongresa predstavlja pobedu za predsednika Obamu, koji je finansijske reforme stavio u središte svoje domaće politike.
Zakonske mere koje je usvojio Senat sada moraju biti usaglašene sa merama usvojenim u Predstavničkom domu u decembru. Konačan paket potom će biti prosleđen Obami koji će svojim potpisom ozakoniti dokument, što bi se, prema predviđanjima, moglo dogoditi već narednog meseca. Promene predložene u oba Nacrta zakona predviđaju brojna ograničenja u bankarskoj industriji i smanjenje njihovih profita u narednim godinama. Tačka sporenja u pregovorima između dva doma Kongresa mogao bi biti kontroverzni predlog da se obuzdaju rizične bankarske trgovine. Konačna verzija zakona, prema navodima Obame, neće ugušiti slobodno tržište.
U međuvremenu, vrednost deonica na berzama u Japanu je pala na najnižu vrednost u poslednjih pet meseci. Do toga dolazi nakon prethodnog pada vrednosti deonica na njujorškom Volstritu i na evropskim berzama. Indeks tokijske berze Nikei je pao za gotovo dva i po odsto, zbog strahova da bi devalvacija evra na međunarodnim tržištima mogla da naneste štetu japanskom izvozu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
