Humanitarna organizacija Amnesti internešenel objavila je da je identifikovala naoružanje proizvedeno u Srbiji u posedu naoružanih grupa u afričkoj regiji Sahel, uključujući jednu podružnicu terorističke organizacije Islamska država koja je odgovorna za smrt stotina civila, prenosi N1.
Kako navodi N1, Amnesti je sakupio i analizirao više od 400 različitih digitalnih sadržaja iz Burkine Faso i Malija, uključujući fotografije i video snimke koje su na društvene mreže stavljali članovi naoružanih grupa između januara 2018. i maja 2021.
Kako se navodi, puške koje je Amnesti uočio na tim sadržajima prema dokumentaciji odgovaraju oružju koje je Srbija prodala Burkini Faso, što ukazuje da je naoružanje nedavno prodato vladi pre nego što je palo u ruke naoružanih grupa.
„Do 2020. godine, kada je Srbija poslednji put prodala oružje Burkini Faso, nasilje između oružanih grupa je već bilo dugo u toku. Svaka adekvatna procena rizika dovela bi Srbiju do zaključka da će prodaja oružja Burkini Faso verovatno doprineti kršenju ljudskih prava“, rekao je Patrik Vilken iz Amnestija.
Amnesti kaže da su identifikovali 12 slučajeva u kojima borci nose novije oružje koje je proizvela srpska Zastava. Među njima su mitraljezi M02 Kojot, puške M92 i M05, kao i moderniji model M05E3.
Iz organizacije kažu da nije bilo moguće utvrditi kako je oružje menjalo vlasnika, ali da je najverovatnije došlo u ruke oružanih grupa ili nezakonitim kanalima ili je zaplenjeno na ratištu.
Između 2015. i 2020. Srbija je Burkini Faso prodala 20.811 pušaka i karabina, 4.000 jurišnih pušaka, 600 revolvera i samopunjavajućih pištolja i 290 mitraljeza, prema izveštajima koje je Srbija podnela prema Sporazumu o trgovini naoružanjem, na koji se poziva Amnesti.
Analiza podataka AI-a takodje pokazuje da su i Češka, Francuska i Slovačka izvozile velike količine malokalibarskog i lakog naoružanja vladama Sahela od izbijanja sukoba.
Srbija, Češka, Francuska i Slovačka ratifikovale su Sporazum UN o trgovini oružjem (ATT), koji zabranjuje transfer oružja ako postoji rizik da će se ono koristiti za kršenje ili olakšavanje kršenja ljudskih prava, podsetila je medjunarodna organizacija.
AI dodaje da ATT zahteva od država da procene rizik od preusmeravanja naoružanja – posebno malokalibarskog i lakog naoružanja koje je lako sakriti i prevoziti.
Ako postoji znatan rizik da će oružje biti preusmereno na krajnje korisnike koji će ih koristiti za kršenje ili olakšavanje kršenja ljudskih prava, izvoz ne bi trebalo da bude odobren, dodaje se u izveštaju AI.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.