An Mari Ćurčić: Kao da ne postoje „crvene linije“, ali postoji kontinuirana tabloidizacija tragedija o kojima se izveštava (VIDEO)

U ovonedeljnom „Danas podkastu“ govorili smo upravo o uticaju medija, njihovog načina rada, odabiru i plasiranju sadržaja, na mentalno zdravlje svih nas sa Anom Mari Ćurčić, novinarkom i jednom od idejnih tvoraca sajta „Za Tebe #VAŽNOJE“.

Kada je u pitanju trenutna situacija u medijima i način na koji se pristupa posebno osetljivim temam, ističe da je bitno imati dobru volju, stav, ali i znanje kako bi se promena dogodila.

„Mislim da bi, bar deset ili petnaest odsto naših kolega potpuno drugačije reagovalo, kada su na zadatku, kada bi znali posledice koje njihovo izveštavanje može imati, ne samo po aktere tih tragičnih događaja ili njihovih porodica, već i po širu zajednicu“, istakla je Ćurčić.

Situaciju u medijima opisala je kao „crnu“.

„Poprilično je mračna medijska slika u Srbiji. Poprilično je obeshrabrujuće čuti često komentare, zaključke zapravo, čak i od nadležnih institucija, da kao da ne postoje više te ‘crvene linije’. Svi smo mi duboko svesni, zapravo smo svedoci toga, da posebno u rubrikama hronike nikakva pravila više ne važe. Htela bih da istaknem da se tu više ne krše samo etički Kodeks novinara Srbije, već se krši i Zakon javnom informisanju i medijima, a konačno i Ustav Republike Srbije koji svim građankama i građanima ove zemlje garantuje pravo na dostojanstvo, kao i pravo na privatnost“, kaže sagovornica Danasa.

Kako je istakla, neophodo je „povući crvene linije“ kada su u pitanju mediji, a naročito kada je u pitanju izveštavanje o tragedijama.

„Kad kažem ‘da konačno povučemo’, mislim na sistemske poteze i promene. Možda nam je potrebno da pokrenemo neku javnu raspravu na temu odgovornosti, odnosno eventualnog kažnjavanja medija, jer Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa prekršajne kazne između 50 i 150 hiljada dinara, a kada je to poslednji put sprovedeno“, predočila je Ćurčić.

Ona je istakla da, uzimajući u obzir profit koji tabloidno izveštavanje donosi svojim redakcijama, kazne nisu adekvatne.

„Često se daju čuti argumenti da se to radi i drugde, da nismo mi jedini. Činjenica je, nismo jedini, to ne sporim, ali bi bilo sjajno, kada bismo za promenu, oko tako delikatnih stvari i potencijalno ugrožavajućih stvari po auditorijum, po javnost čije interese kao novinari po ‘difoltu’ bi trebalo da štitimo, da prosto nešto preduzmemo po tom pitanju“, navodi sagovornica.

Kod izveštavanja o najosetljivijim temama lako se uočava šablon, a Ćurčić ističe da je senzacionalizam jedan od njih.

„Postoji jedna kontinuirana tabloidizacija tragedija o kojima se izveštava. Mogu to biti slučajevi ubistva, obračuna klanova, mogu to biti slučajevi saobraćajnih nesreća, slučajevi samoubistva ili pokušaja samoubistva“, objasnila je ona.

Kako je više puta naglasila, nije problem izveštavati o tragičnim događajima, već način na koji se to uglavnom u medijima radi.

„Svi smo svedoci da se u rubrikama hronike otkrivaju identiteti maloletnih učesnika u tragičnim događajima. Takođe, nešto što čini deo tog paketa problema jeste činjenica da često ‘cure’ informacije iz istražnog postupka. Bez obzira na to, mislim da bismo morali da poradimo na tome da ostvarimo društveni konsenzus, da se edukujemo i kažemo zašto to nije dobro“, navela je Ćurčić.

Odgovornost vidi u samim novinarima, ali i u njihovim nadređenima, odnosno urednicima medija i rubrika.

„Ono što me, iskrena da budem, zaista ljuti jeste što u celoj priči, novinari ‘terenci’ svakako da snose deo odgovornosti, ali mislim da tu najveću odgovornost snose glavni i odgovorni urednici medija, urednici hronike, jer teško da me bilo ko može ubediti da nisu upoznati sa kodeksom, da nisu upoznati sa pratećim zakonima koji regulišu tu oblast, da nisu upoznati sa Ustavom i da nisu svesni koliko mogu takvim načinom izveštavanja da ugroze“, istakla je ona.

Ćurčić je navila da jasne preporuke za izveštavanje postoje na svega nekoliko klikova, te da ponekad deluje kao da se tabloidi trude da učine upravo suprotno.

„Moramo konačno da sami sebe zapitamo da li bismo tako izveštavali da je reč o nekome koga poznajemo, koga volimo, ko nam je blizak… Da li bi urednik dao ‘zeleno svetlo’ novinaru koji izveštava o tragediji koja se njemu lično dogodila na način na koji se obično to radi. Sumnjam da bi“, istakla je ona.

Sagovornica „Danas“ podkasta istakla je i da znatiželja postoji, ali da će narod čitati ono što im se „servira“.

„Kao da smo zaboravili da biti novinar ne znači samo preneti neku informaciju tačno, biti odgovoran u tome. Mi kao da smo zaboravili koliku edukativnu zapravo imamo, da smo mi ti koji svojim izveštavanjem utičemo na zajednicu, a samim tim utičemo i na formiranje javnog mnjenja, na formiranje našeg odnosa prema nekim bitnim društvenim temama. Moramo shvatiti da, kada govorimo o mentalnom zdravlju, da ono nije pitanje samo pojedinca, možda njegovog najužeg okruženja, već da je to javno zdravstveno pitanje. Mi govorimo o javnom zdravlju građana ove zemlje. Zdravlje ‘per se’ je kvalitet sam po sebi, nešto najdragocenije što možemo da imamo. Mnogo dragocenije od litijuma, zlata…“, istakla je Ćurčić.

Celu epizodu možete pogledati na našem Youtube kanalu ili na OVOM LINKU.

Ovaj tekst, kao i epizoda podkasta realizovani su u okviru projekta „Izbalansiraj svoj unos informacija“. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.