Analitičari upozoravaju na dalji rast cena nafte u svetu

Analitičari banke Džej-Pi Morgan Čejs upozorili su da bi globalne cene nafte mogle da dostignu „stratosferskih“ 380 dolara po barelu ako Rusija na američke i evropske sankcije odgovori smanjenjem proizvodnje nafte, ističe Blumberg.

Članice Grupe sedam najbogatijih zapadnih demokratija (G7) razmatraju mehanizam za ograničavanje cene ruske nafte u pokušaju da sputaju ratnu mašinu predsednika Rusije Vladimira Putina u Ukrajini, ukazuje Blumberg.

S druge strane, analitičari Džej-Pi Morgan Čejsa ocenjuju da Rusija, s obzirom na snažnu fiskalnu poziciju Moskve, sebi može da priušti smanjenje dnevne proizvodnju sirove nafte za pet miliona barela bez preterane štete po ekonomiju.

Za ostatak sveta bi, međutim, to moglo biti katastrofalno, budući da bi, prema procenama analitičara, smanjenje dnevne proizvodnje za tri miliona barela gurnulo referentne cene nafte u Londonu na 190 dolara po barelu, dok bi najgori scenario od pet miliona mogao da znači „stratosferskih“ 380 dolara.

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IAE) Fatih Birol upozorio je da je svet u „crvenoj uzbuni zbog ekonomske recesije“ dok rastu cene energenata, stvarajući globalnu inflacionu krizu, ukazuje Tajms.

Birol je za trenutnu situaciju rekao da je „prva globalna energetska kriza“, gora od naftnog šoka 1970-ih jer obuhvata i naftu i gas i električnu energiju.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici prošle nedelje su dogovorili povećanje proizvodnje za 648.000 barela dnevno.

Dok analitičari predviđaju da bi cena barela nafte mogla da skoči sa oko 110 dolara na 380 dolara, Birol je rekao da je IAE pozvala Saudijsku Arabiju i druge članice da povećaju proizvodnju, ističe londonski list.

Iako su se G7 i IAE dogovorili da ispitaju mogućnost ograničenja cena ruske nafte kako bi bio smanjen prihod Moskve, kritičari, kako navodi Tajms, upozoravaju na male izglede da će to uspeti bez podrške zemalja poput Kine i Indije. I sam Birol je rekao da se to „ne može dogoditi samo kao rezultat akcije zemalja G7“.

Ogroman rast globalnih cena goriva već ugrožava izvore privređivanja i društvenu stabilnost, piše Njujork tajms, navodeći da se zapanjujuće žestok galop cena gasa i nafte kao posledica ruske invazije na Ukrajinu nadovezao na nevolje izazvane poremećajima usled pandemije korona virusa.

U SAD prosečne cene benzina, koje su skočile na pet dolara po galonu, opterećuju potrošače i primoravaju predsednika Džozefa Bajdena na teške političke odluke uoči izbora za Kongres predstojeće jeseni.

Međutim, kako piše list, na mnogim mestima u svetu skok troškova za gorivo je mnogo dramatičniji, a posledice mnogo ozbiljnije. Porodice brinu kako da napune rezervoar u automobilima, da zagreju i osvetle svoje domove ili da kuvaju hranu, dok se preduzeća rvu s rastućim troškovima prevoza i poslovanja uz zahteve radnika za povećanje plata.

Zapanjujući rast cene goriva ima potencijal da promeni ekonomske, političke i društvene odnose širom sveta, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da visoki troškovi energije imaju domino efekat. Oni podstiču inflaciju, što primorava centralne banke da podignu kamatne stope, što onda smanjuje ekonomski rast i uz to ometa napore u borbi protiv pogubnih klimatskih promena.

Rast cena energije bio je glavni razlog zašto je Svetska banka revidirala svoju ekonomsku prognozu prošlog meseca, procenjujući da će se globalni ekonomski rast usporiti više nego što se očekivalo, na 2,9 odsto ove godine, što je otprilike upola manje nego 2021.

Evropa je zbog prevelike zavisnosti od ruske nafte i prirodnog gasa posebno ranjiva na visoke cene i nestašice energenata. Sada širom kontinenta zemlje pripremaju planove za hitno racioniranje koji uključuju ograničenja prodaje, spuštanje maksimalne brzine na putevima i snižavanje temperature u stanovima kako bi se smanjila potrošnja goriva.

Ipak, najsiromašniji i najugroženiji će osetiti najteže posledice, ističe Njujork tajms, i ukazuje na prošlomesečno upozorenje Međunarodne agencije za energetiku da zbog viših cena energije dodatnih 90 miliona ljudi u Aziji i Africi nema pristup električnoj energiji.

Skupa energija doprinosi visokim cenama hrane, snižava životni standard i izlaže milione gladi. Političko nezadovoljstvo zbog poskupljenja se oseti na mnogim mestima gde rat u Ukrajini izgleda daleko ili irelevantno, dok je u siromašnijim zemljama pretnja veća jer su vlade rastrzane između suočavanja sa ozbiljnim nemirima i nuđenja dodatne javne pomoći, što zahteva teško zaduživanje.

SAD sada sprovode trostruku strategiju, koja uključuje povećanje pritiska na Rusiju, dovođenje više nafte na tržišta kako bi se snizile cene, i omogućavanje centralnim bankama da podignu kamatne stope na nivoe koji deluju da bi mogli da izazovu recesiju, ukazuje Gardijan u uredničkom komentaru povodom nastojanja Bajdenove administracije da snizi cene nafte.

Britanski list navodi da je poslednji deo strategije osmišljen da signalizira proizvođačima nafte da će cene energije pasti. Bolne recesije 1970-ih i ranih 1980-ih odigrale su ulogu u obaranju cena nafte posle energetskih šokova i doprinele raspadu Sovjetskog Saveza.

Međutim, to je trajalo 15 godina, ističe Gardijan, ukazujući da Putinova Rusija možda nije tako moćna i možda jeste krhkija od Sovjetskog Saveza, ali da sada nema puno naznaka skorog kolapsa.