Analiza Evropskog pokreta: Migracija u regionu poprima razmere seobe

Prema njegovim rečima, ljudi odlaze iz regiona zato što tu ne vide perspektivu.

„Veliki problem su ljudi koji rade, a ne primaju plate i to zbog loših privatizacija, pokazala je statistika sprovedena u Bosni i Hercegovini“, izjavila je profesorka fakulteta za humanističke i društvene nauke, Nikolina Obradović iz Mostara.

Ona je rekla i da su kao problemi uočljivi raširenost neregularnog rada, prijave zaposlenih na minimalac i da se mnogi doneti zakoni ne primenjuju u privatnom sektoru.

Istraživači su kao jedan od većih problema uočili i da su mladi između 16 i 24 godine najviše izloženi siromaštvu.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, žene su u nešto boljem položaju u odnosu na muškarce, ali zato što je stopa zaposlenih žena samo 25 odsto, istakla je Obradović i dodala da je privatni sektor nepoželjan za građane BiH zato što ne uliva sigurnost kod radnika.

Porezi i doprinosi su veliki, pokazalo je istraživanje u koje je predstavila Obradović. Država uzima dosta novca i to je polje na kom nešto mora biti učinjeno, istakla je ona.

Čak je 80 odsto građana prijavljeno na najmanji iznos, mada Poreska uprava krije zvanične podatke, pa Obradović ne može sa sigurnošću da kaže da je to apsolutno tačno.

U Severnoj Makedoniji je situacija slična kao i u BiH, rekla je Maja Gruevska Mitev, profesorka Filozofskog fakulteta iz Skoplja.

Program ekonomskih reformi Zapadnog Balkana sa fokusom na Srbiju i Kosovo komentarisala je i Kristijan Vestfal iz Direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Evropske komisije.

Ona je naglasila da „ukoliko bi rast BDP Srbije bio 5 odsto, za dvadeset godina, Srbija bi dostigla standard EU“.

Vestfal je rekla i da je veoma važno uvesti strukturne reforme u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite.