Analiza osam godina rada Gorana Vesića u Beogradu: „Čovek koji je od prestonice želeo da napravi provinciju“

Silne rekonstrukcije ulica sa večito probijenim rokovima, pa popravljanje tih istih rekonstrukcija, preslaganje kocki na trgu, muzička fontana koja ne radi i mahnita seča drveća, obeležile su njegovu vladavinu.

Uprkos svemu, doskorašnji zamenik gradonačelnika, trenutno bez funkcije, ima veoma jaku marketinšku kampanju. Njegova “pokretna kancelarija”, odnosno kombi kojim je proteklih meseci obilazio beogradska naselja i “rešavao” probleme, sada se u vidu igračke može kupiti u kineskoj robnoj kući.

“Kada su mi se naši kineski prijatelji obratili sa molbom da dozvolim korišćenje mog imena za igračku sa zadovoljstvom sam to učinio. Igračka košta 360 dinara sa PDV-om, a sav prihod robna kuća uplaćuje Fondaciji Gnezdo, tako da kupovinom igračke pomažemo drugoj deci kojima je ta pomoć potrebna”, napisao je Vesić na društvenim mrežama, što je samo jedna od desetine objava koje na dnevnom nivou postavlja.

Dostignućima svoje “pokretne kancelarija” Vesić se svakodnevno hvalio. Među najvećima su sigurno ona iz oktobra prošle godine – meštanima sela Senaja kod Mladenovca postavljeno je ogledalo na opasnoj krivini, a žiteljima Malog Mokrog Luga zakrpljena je rupa na putu.

„Kada je moja pokretna kancelarija obišla naselje Senaja u Mladenovcu gospodin Jovica Bošković pitao je da li je moguće da se zbog bezbednosti u saobraćaju postavi ogledalo na jednoj opasnoj krivini. Obećao sam da će problem da bude rešen. JKP Beograd postavio je juče ogledalo. Beograd pobeđuje!“, objavio je Vesić na svom Fejsbuk profilu uz slike ogledala koje na krivini stoji kao saobraćajni znak.

Već prvih dana kada je „kancelarija“ krenula na turneju, građani su na nju reagovali sa podsmehom. Naime, naziv „pokretna kancelarija Gorana Vesića“ osvanuo je na mobilnom javnom toaletu, koji je zatim postavljen u prikolicu kamiona i tako se „provozao“ centralnim gradskim ulicama.

Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu, rekao je krajem prošle godine za naš list da je žalosno da čovek na čelu grada sa budžetom od 1.2 milijarde evra nije uradio nijedan kapitalan projekat, već se hvali krpljenjem rupe i postavljanjem ogledala na krivini.

– Nažalost, od 2014. godine od kada je Vesić na ključnim pozicijama u gradu, Beograd nije dobio nijedan most, nijednu fabriku vode, leva obala Dunava je ostala i dalje bez kanalizacije, a čak ni nova autobuska stanica nije završena. Beograd zaslužuje sposobnog gradonačelnika i gradskog menadžera, a godine pod Vesićem ćemo pamtiti samo po nesposobnosti, korupciji, vređanju neistomišljenika i jeftinom politikanstvu – rekao je tada Jovanović.

Na pitanje kako će pamtiti Vesićevu vladavinu, kaže da je već zaboravio. Našeg sagovornika juče smo pitali i šta mu je ostalo najupečatljivije a on je naveo nekoliko Vesićevih citata.

– Ako me iskreno pitate, ja sam ga već zaboravio. Nijedan bitan infrastrukturni projekat nije ostavio iza sebe, ni na jednom polju Beograd nije iskoračio za njegovih osam i po godina vlasti, osim što su se te godine poklopile sa opštim bumom u stanogradnji. Pamtiću ga po simpatičnoj izjavi “ne verujte slikama, kolapsa zbog snega nije bilo”. Ili – “Nije isto kad pada sneg i kada ne pada” – podseća naš sagovornik.

Draga mu je, dodaje, i ona gde su gradonačelnik i arhitekta Branko Pešić ista osoba. Upitan o propuštenim prilikama za proteklih devet godina, Jovanović navodi Vesićeva neispunjena obećanja:

– Obećao je rekonstrukciju Ulice kneza Miloša i garažu ispod nje, ništa od toga. Obećao je Bulevar patrijarha Pavla sa četiri trake do Ada mosta, ništa od toga. Obećao je novi most na Savi, most kod Vinče i kod Aje Huje, ništa ni od toga. Ništa nije bilo ni od obećanog tunela od Ekonomskog fakulteta do Pančevca. Čak mu ne radi ni muzička fontana na Slaviji – ističe naš sagovornik.

Jovanović je bio odbornik u Skupštini Grada Beograda i kaže da je uprkos svemu lošem što je uradio, Vesić bio “opasan protivnik” u gradskoj skupštini i dobar polemičar. Njih dvojicu u ponedeljak čeka suđenje, jer je Vesić tužio Jovanovića zbog saopštenja o sinagogi u Zemunu i zbog rušenja kuće iz koje je ubijen Zoran Đinđić.

Sudio se Vesić i sa Balšom Božovićem, predsednikom Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, i nekadašnjim odbornikom, zbog cene novogodišnje jelke.

Ocenjujući Vesićevu vladavinu u proteklih devet godina, Božović kaže da je Beograd bio prevelik za njega “i zato je strastveno radio kako bi ga sveo na sopstvenu meru”. Tako je, dodaje, od glavnog grada napravio provinciju, od gradske uprave “sopstvenu prćiju”, a od sistema anarhiju.

– U želji da zavlada Beogradom koji nije razumeo, opsesivno je snižavao nivo kulture samo da bi on bio među prvima. Ipak, cipele gradonačelnika su mu zauvek ostale preširoke. Tako je večiti nedostatak uvažavanja od partijskih drugova i Beograđana nadoknađivao opsesijom da ostavi iza sebe pečat svoje vladavine. Na njegovu sreću, a na našu žalost, uspeo je – smatra Božović.

On podseća da je Vesić napisao i dve knjige “kako bi dokazao da je najeći Beograđanin”. Međutim, dodaje, niko ih nije čitao.

– Ako me pitate koja je najveća od svih svinjarija kojih je bilo na stotine u ovih osam godina, ne znam zašto, ali mi na pamet uvek pada spomenik patrijarhu Pavlu koji tužno gleda u baštu obližnjeg kafića, dok mu tik iza lebdećih leđa prolaze tramvaji. Standardna metastaza višedecenijskog urbicida koji je tokom vladavine Vesića doživeo vrhunac. Tako su prošli i spomenici Despotu Stefanu i Stefanu Nemanji koje je lično birao Vesić, a koji izgledaju kao rešenja na predškolskom takmičenju izrade rešenja spomenika od plastelina koja su proglašena pobednicima preko veze – navodi Božović.

Prema njegovim rečima, Vesić je sujetan i svetio se svima koji su ga kritikovali.

– Bilo je i onih kojima je zagorčavao živote. Bilo je i onih koje je bogato nagrađivao za poslušnost i potčinjenost. Napadao je, saplitao, blatio i rušio svakog ko mu je bio konkurencija, uključujući i dva svoja gradonačelnika. Svetio se i neistomišljenicima, ali najviše jadnom Beogradu. Kada se i šta dogodilo između Beograda i Vesića što mu ovaj nikada nije oprostio, ostaje nam samo da nagađamo. Ali, nešto u tom odnosu nije bilo u redu, a zbog toga smo svi platili cenu – ocenjuje Božović.

Vesić je, dodaje, iza sebe ostavio dečiju igračku kineske proizvodnje u vidu “pokretne kancelarije” na koju je mnogo ponosan.

– Preživeli smo i gore, pa smo preživeli i njega. Dugo će biti potrebno Beogradu da se oporavi od Gorana Vesića, ako ikada i uspe – zaključuje Božović.

Bakić: Sa Vesićem ni u istom tekstu

Arhitektu Dragoljuba Bakića pitali smo isto što i ostale sagovornike – po čemu će pamtiti vladavinu doskorašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda i šta je u proteklih osam godina propušteno da se uradi, ali je on decidno odbio da se u istom tekstu pojavi uz pominjanje imena Gorana Vesića.

– Napišite slobodno, ne želim da moje ime bude pored njegovog, niti ću njegovo ime ikada da spomenem. Kada budete radili tekst samo o Beogradu i o tome šta je ova vlast od njega učinila, rado ću vam biti sagovornik – poručio je Bakić.

Bobić: Vesić je samo pion vlasti

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta, kaže za Danas da je Vesić samo jedan pion vlasti i da on izvršava koncept, “ako koncepta uopšte ima”, koju vlast forsira.

– To je udruga investitora i vlasti, da se po svaku cenu grad gradi na način koji je potpuno neprimeren – od Beograda na vodi, potencijalnim uništavanjem vodoizvorišta na Makišu, neverovatne dozvole za izgradnju ogromnih zgrada na Vračaru i Dorćolu… A da ne pričam o kanalizaciji koja je u užasnom stanju, kako reče gospodin što je plivao niz Dunav – da je odjednom došao u fazu da pliva po fekalijama a ne po reci – ukazuje Bobić.

Prema njegovim rečima, to je posledica onoga što vlast radi, a Vesić je to samo podržavao i izvršavao, bez ikakvog moralnog, etičkog ili profesionalnog odnosa prema tome.

– Pričati o Vesiću je pričati o zlu koje se gradu dogodilo i koje je u mnogim mestima nepopravljivo – zaključuje Bobić.