Analiza slučaja “lamborgini”: Kako je predmet stigao do skupštine, ali ne i do suda i tužilaštva?

Odgovarajući na pitanja članova Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Gašić je tvrdio da forenzičari MUP-a utvrđuju kada su nastali snimci vožnje automobila „lamborgini“, koji je vozio Uroš Panić, kao i da li tu ima elemenata krivičnog dela.

„Utvrdiće i ako postoji elemenata krivičnog dela i niko neće da bude zaštićen od toga, pa ni Uroš Panić o kome se toliko priča i koji je tema koja je bogougodna mnogima“, rekao je Gašić, odgovarajući na pitanje poslanice Narodne stranke Slavice Radovanović.

Radovanović, koja je čitav radni vek provela upravo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, za Danas navodi da je sa navedene sednice odbora ponela užasan utisak.

– Tom utisku nije toliko doprineo sam Bratislav Gašić, koji je političar, već ljudi iz policije koji su sedeli levo i desno od njega i koji su na sve to što je govorio samo klimali glavom, kazala je Radovanović.

Ona ističe da je postavila više konkretnih pitanja o slučaju Uroša Panića i da je umesto konkretnih odgovora dobila podsmevanje ministra i napamet naučene mantre o napadima na predsednika Srbije od strane drugih članova odbora.

U pokušaju da naglasi transparentno postupanje policije, Gašić je na sednici odbora istakao da je MUP javno izašao sa brojem krivičnih i prekršajnih prijava koje su do sada podnete protiv Panića.

I zaista, dva dana pre toga MUP je saopštio da je protiv Panića “podneto više zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka ili prekršajnih naloga zbog više desetina prekršaja učinjenih u saobraćaju”.

MUP je takođe saopštio i da su u toku procedure koje je Ministarstvo pokrenulo kako bi se utvrdilo ko je vozač koji je sa tim istim “lamborginijem“ počinio sedam saobraćajnih prekršaja u periodu od 2. februara do 18. marta ove godine, koji su otkriveni kamerama u sistemu video nadzora za detektovanje saobraćajnih prekršaja.

MUP u svom saopštenju nije precizirao da li su navedene prijave ranije podnete protiv Panića, imajući u vidu da se, prema pisanju medija, radi o osobi sklonoj kršenju saobraćajnih propisa, ili se radi o prijavama koje su podnete nakom poslednjih objavljenih snimaka.

Uzgred, ovo saopštenje MUP-a objavljeno je svega nekoliko sati nakon što je N1 objavio odgovore Prekršajnog suda u Beogradu da u svojoj elektronskoj evidenciji nemaju bilo koju informaciju u vezi sa slučajem Uroša Panića.

Slavica Radovanović ističe da ovaj slučaj jasno pokazuje do koje mere policija mora da sluša političare.

– Da se ovaj slučaj u nekom prethodnom periodu, vozač bi momentalno bio priveden, u najmanju ruku zbog vređanja službenog lica u vršenju službene dužnosti i izveden pred dežurnog sudiju. Međutim, danas policijski službenici moraju da javljaju starešinama čim naiđu na ličnost “posebnog nivoa”, a onda od starešina dobijaju naređenje kako prema njima da postupaju. Ovakva selektivna praksa demotiviše ogroman broj policajaca koji želi da postupa po zakonu, ali moraju da slušaju jer će u suprotnom snositi posledice, kaže Radovanović.

Bez konkretnih poteza prekršajnog suda i tužilaštva, može se samo nagađati za koja bi sve dela Panić mogao da odgovara.

Vređanje službenog lica, koje je navela Slavica Radovanović je član Zakona o javnom redu i miru, koji propisuje mogućnost da se izrekne novčana kazna do 150.000 dinara i 60 dana u zatvoru.

S druge strane, tu je i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji nasilničku vožnju definiše kao postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Za ovo delo zakon takođe propisuje mogućnost da se odredi do 60 dana zatvora, kao i novčanu kaznu do 140.000 hiljada.

Najzad, ukoliko je nasilničkom vožnjom ugrožena bezbednost ljudi ili naneta šteta imovini većeg obima, na snagu stupa Krivični zakonik. Ovakav scenario, ukoliko do njega dođe, podrazumevala bi i uključivanje tužilaštva.

Jedina opipljiva posledica snimaka koje je Panić objavljivao na društvenim mrežama, bila je vidljivo na tim istim mrežama.

Naime, krajem marta, a nakon što su mediji pisali o Panićevim snimcima, MUP je zaplenio lamburgini i fotografije objavio na Instagramu.

Igor Velić, iz udruženja Sigurne staze, ističe da ne razume po kom zakonskom osnovu je MUP mogao da zapleni automobi.

– Nije automobil bio nepropisno parkiran da ga zapleni pauk. Ne postoji zakonski osnov da se vozaču oduzme automobil, osim u slučajevima kada se sumnja da je korišćen u vršenju nekih krivičnih dela pa ga je potrebno veštačiti. Uostalom, nije automobil počinio nijedan prekršaj, počinio ga je vozač automobila, kaže Velić.

On navodi da mu postupanje policije u poslednje dve nedelje deluje kao odgovor na reakciju javnosti, bez jasne namere da se postupi po zakonu.

– Izgleda kao da oni ne žele da procesuiraju vozača, već samo da umire javnost. Na taj način, oni zapravo samo daju vetar u leđa svima koji krše saobraćajne propise, ističe Velić.

Damir Okanović, iz nevladine organizacije Komitet za bezbednost saobraćaja objašnjava da se postupanje saobraćajne policije razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi o neposrednoj kontroli ili kontroli preko analize snimaka video nadzora.

– Kada je video nadzor u pitanju, policija najpre kada utvrdi da je neko vozilo učestvovalo u kršenju propisa, šalje vlasniku nalog da se izjasni ko je upravljao vozilom. Tek nakon toga pokreće prekšajni postupak, kaže Okanović ističući da podnošenjem prekršajnih prijava prestaje posao policije i da je dalje sve u rukama Prekršajnog suda.

Uroš Panić je sin Petra Panića, čoveka koji je bio član obezbeđenja lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, a u medijima je moglo da se pročita da je u pitanju i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Lamborgini kojim je Panić upravljao dok se snimao, a koji je policija oduzela, prema saopštenju MUP-a u vlasništvu je rentakar agencije.

Mediji su, opet, pronašli da je navedena agencija u vlasništvu Petra Panića.

Socijaldemokratska stranka Srbije je u više navrata izlazila u javnost apelujući da je ključno pitanje istražiti poreklo novca Petra Panića.

Slučaj „lamborgini“ dolazi u trenutku kada se uviđa negativan trend u bezbednosti u saobraćaju u Srbiji.

Kako se navodi u izveštaju MUP-a, u 2022. godini u Srbiji su se dogodile 33.232 saobraćajne nezgode u kojima je poginulo 553 osoba, što je za šest odsto više poginulih nego u prethodnoj godini.

Prošle godine u saobraćajnim nezgodama život je izgubilo 13 dece i 122 mlade osobe do 30 godina starosti.