Analiza: Suša „pojela“ Dunav i proizvodnju struje

Svetske medije ovih dana obilazi snimak Dunava kod Prahova. Tu, na vodenoj granici sa Rumunijom gde obično Dunav teče moćan, sada se vide olupine dvadesetak nemačkih ratnih brodova koje je nacistička Crnomorska flota potopila 1944. povlačeći se pred Crvenom armijom.

Vodostaj je jedva upola od uobičajenog za avgust, te je sada gotovo dečija igra preplivati jednu od najmoćnijih evropskih reka, a ponegde se voda može i pregaziti.

U Srbiji obale Dunava ovih dana podsećaju na duge peščane plaže, dok se i u sredini reke otkrivaju peščani sprudovi. Dok su neki kupači i pecaroši u tome našli priliku za uživanje, stvar sa sušom nanosi ozbiljne probleme u proizvodnji struje i rečnom saobraćaju.

„Ovo je jedna od deset najsušnijih godina od početka merenja“, kaže za Dojče vele Jelena Jerinić iz Hidrometeorološkog zavoda. „Kod Zemuna je nivo vode recimo danima bio oko 190 santimetara, ali i dalje daleko od istorijski niske vrednosti koja je 1983. bila 134 santimetra“.

Problem za energetiku

Rečni saobraćaj se održava produbljivanjem dna. „Tako obezbeđujemo da naše termoelektrane dobijaju ugalj“, kaže nam Veljko Kovačević pomoćnik ministra saobraćaja zadužen za plovidbu.

„Ali u donjem toku Dunava imamo ozbiljne probleme sa snabdevanjem sirovom naftom, dizelom i drugim derivatima jer tako već skoro tri sedmice nijedan brod ne može da prođe“, dodaje on.

Hidroelektrana Đerdap, koja daje oko petine srpske struje, radi na takozvanom biološkom minimumu. „U julu i avgustu smo, u odnosu na prosek, imali samo polovinu dotoka vode“, kaže Radmilo Nikolić, direktor za proizvodnju ove hidroelektrane. „Zato je i proizvodnja u avgustu dvostruko manja.“

Popuštanje u septembru?

Ipak, meteorolozi očekuju olakšanje već početkom septembra kada bi nivo Dunava mogao da se stabilizuje.

„Ali moraćemo da se naviknemo na vremenske ekstreme, i na veoma visok, i na veoma nizak vodostaj“, kaže Jelena Jerinić. „Moraćemo da naučimo da živimo sa tim. Da, u kišnim vremenima sakupljamo vodu umesto da je traćimo kao do sada.“

Nikolić se nada da će Đerdap narednih dana praviti oko 6.000 megavata električne energije dnevno. Uobičajeno u ovo doba godine je 8.500 do 9.000 megavata.

Dunav inače već na izvoru u Nemačkoj dobija premalo vode.

Budimpešta je pre oluje i padavina od vikenda beležila vodostaj od svega 63 santimetra. To znači da u glavnom gradu Mađarske nema kruzera koji dovoze turiste, i manji brodovi se nasuču. Mađarska nuklearka Paks je morala da smanji proizvodnju jer je upućena na vodu iz Dunava za hlađenje reaktora.

Sa sličnim problemima se suočavaju i Bugarska i Rumunija. U Austriji i Slovačkoj se građani zbog suše pozivaju na štednju vode.