Analiza tursko-italijanskog sukoba

Danas je ovaj sukob poznat po prvom sprovedenom bombardovanju na svetu, kada je italijanski avion bacio bombu na turski odred u Tripolisu.

Novinar „Žurnala“ Vojislav M. Rosić, napisao je tekst u kome je problematiku ove teme analizirao iz aspekta tehničke osposobljenosti Italije i Turske za učestvovanje u novom sukobu.

Poznavanjem istorije ratovanja, autor objašnjava da su najučestaliji razlozi ratovanja – oko granica. Međutim, ove dve države se ne dodiruju.

Sa druge strane, Rosić poredi jačinu vojske i flote ove dve zemlje.

„Turska vojska je mnogo bolja vojska od italijanske, ali Turska nema flote. Turska se, dakle, ne graniči sa Italijom; ona istinu ima bolju flotu. Kad se dakle, ne graniči a nema flotu – može li biti rata između te dve države?“, piše „Mali žurnal“.

Imajući u vidu odsustvo flote u Turaka, koju bi bilo teško nabaviti za kratko vreme a pride i finansijsku nestabilnost u državi, autor zaključuje da Turska ne može da priušti rat u ovakvoj situaciji.

„Turska bi morala što pre da sa ratom svrši da bi mogla da ugasi vatru na ognjištu, da se ona ne bi širila i dalje i obuhvatila i ostale narode koji su pod turskom upravom, ili od Turske gledaju da otmu koji deo na koji polažu istorijsko pravo“, objašnjava autor.

Osam dana po objavljivanju ove analize rat je zvanično počeo. Nakon godinu dana trajanja, ishodište je pobeda Italije.