Anapolis kao početak ozbiljnih pregovora

Američki predsednik Džordž Buš preduzeo je juče sve napore ne bi li pomogao donošenju sporazuma između Izraelaca i Palestinaca o okvirima za zamrznute mirovne razgovore između dve strane, a koji bi bio predstavljen na današnjoj konferenciji u Anapolisu u američkoj državi Merilend. Buš je u Beloj kući vodio odvojene razgovore sa izraelskim i palestinskim liderima Ehudom Olmertom i Mahmudom Abasom, u okviru priprema za celodnevno bliskoistočno zasedanje.
„I dalje sam lično angažovan na sprovođenju sopstvene vizije dve demokratske države, Izraela i Palestine, na način da dve strane žive jedna s drugom u miru i stabilnosti“, izjavio je Buš. „Izraelci i Palestinci dugo čekaju da njihova vizija bude realizovana i pozivam sve okupljene u Anapolisu da udvostruče napore i sprovedu san o miru u realnost“.
Bela kuća nije izrazila uverenje da će na konferenciji biti ostvaren neki proboj, ali je ukazala da će ovo biti početak razgovora. Analitičari smatraju da je presuda povodom konferencije doneta i pre okupljanja, i većina njih je pesimistična povodom stvarnog napretka. Ipak, možda će ovo biti početak ozbiljnih pregovora, navode analitičari.
Rešenje izraelsko-palestinskog sukoba bio je prioritet nekoliko američkih predsednika, a sada i Buša koji bi ispunjenjem ovog cilja ostvario dugo priželjkivanu diplomatsku pobedu.
Konferenciju u Anapolisu, prvu na ovakvom nivou od 2000, otvoriće Buš svojim uvodnim izlaganjem. Jasno će staviti do znanja svima da je mir na Bliskom istoku njegov prioritet do isteka mandata u januaru 2009. Ipak, Buš nije izrazio očekivanje da će svaka njegova ideja o postizanju mira naići na prihvatanje, izjavio je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Stefan Hedli.
Pokretanje konferencije bilo je opterećeno brojnim nesuglasicama i sumnjama u veru suprotstavljenih strana, stoga su očekivanja veoma mala. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs ni posle osam misija ove godine u regionu nije uspela da premosti jaz i razdor između dveju strana.
Rajsova se u nedelju uveče sastala sa Cipi Livni, ministrom inostranih poslova Izraela, i Ahmedom Kurejom, bivšim palestinskim premijerom, u poslednjem pokušaju da se savladaju razlike pre Anapolisa. Analitičari smatraju da bez obzira da li će Izraelci i Palestinci postići zajednički sporazum , Anapolis će biti početna tačka i verovatno skica za naredne korake.
Palestinski pregovarač Jaser Abed Rabo izjavio je da se Palestinci nadaju u postizanje zajedničkog sporazuma, ali da to nije od ključnog značaja. Olmert je saopštio da će Anapolis biti početak. „Nadam se da će Anapolis omogućiti lansiranje ozbiljnih pregovora o svim suštinskim pitanjima, što će voditi ka rešenju dve države za dva naroda“.
Pristanak arapskih država da prisustvuju konferenciji, što je prvobitno bilo dovedeno u pitanje, smatra se izuzetno važnim jer je Abasu neophodna podrška, naročito otkad su pobunjenici Hamasa zauzeli Gazu u junu. Sirija, koja je šest decenija bila država u ratu s Izraelom, pristala je da prisustvuje konferenciji i tako je Buš dobio punu podršku svih 16 pozvanih arapskih država, kao i predstavnika Arapske lige. Zamenik ministra inostranih poslova Fajsal Mekdad predvodiće Siriju na konferenciji. Damask je predložio razgovore o oživljavanju izraelsko-sirijskog mirovnog procesa, sa centralnom temom Golanske visoravni. Jedino Iran i militantni pokret Hamas nisu pozvani na konferenciju.