Anarhija u Riju i Sao Paolu

Posle mirne protestne šetnje u Riju, u kojoj su hiljade demonstranata, profesora i običnih građana uzvikivale „pada vlada“, zahtevajući bolje uslove rada, počeli su prvi incidenti.

Oko 200 maskiranih anarhista palilo je autobuse, lomilo izloge trafika, poslovnice banaka, gde su pokušali da opljačkaju automate sa novcem. Nameštaj iz banaka su koristili kao barikade protiv policije, a pokušali su i silom da uđu u gradsku skupštinu. Odredi policije za razbijanje protesta koristili su suzavac i gumene metke kako bi rasterali demonstrante. Povređeno je sedam osoba, među kojima su četiri policajca. Uhapšeno je 11 osoba, ali brazilski info sajt Globo navodi da su oni odmah oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

„Kad nema policije, nema ni nasilja. Kada su oni tu, uvek ga ima. Došao sam spreman, jer im se ne može verovati“, izjavio je Hugo Kriois (23), koji je oko vrata imao gas masku. I protest u Sao Paolu takođe je završen napadima na banke, neredima i žestokim okršajima sa policijom. Povređeno je sedam osoba, među kojima i četiri policajca. U prestonici Braziliji na protestu se okupilo oko 1.000 ljudi. Završen je bez većih nereda, iako je i tu bilo sukoba između policije i demonstranata.

Situacija u brazilskom društvu je napeta posle nemira koji su u junu potresali zemlju izazvani nezadovoljstvom preteranim troškovima oko organizacije Svetskog fudbalskog prvenstva 2014. i korupcije javnih funkcionera. Tada je na ulice izašlo oko milion ljudi. Inače, nastavnici već dva meseca traže povećanje plata. Iako organizatori protesta održanih u ponedeljak tvrde da je učestvovalo oko 50.000 ljudi, policija je saopštila da ih je bilo oko 10.000.

I Kanađani špijunirali

Vlasti u Brazilu zatražile su objašnjenje od Vlade Kanade o navodima da su kanadski špijuni nadzirali brazilsko Ministarstvo rudarstva i energetike. Predsednica Brazila Dilma Rusef izjavila je da je to čin „industrijske špijunaže“, dok je šef diplomatije Luis Alberto Figerjedo razgovarao sa kanadskim ambasadorom. Figerjedovo saopštenje usledilo je nakon priloga emitovanom na brazilskoj Globo mreži u nedelju. U tom izveštaju, koji je zasnovan na dokumentima Edvarda Snoudena, navodi se da su meta podataka kanadske Agencije za bezbednost komunikacija bili mejlovi i telefonski pozivi.