Anastasija Zolotić: Obećala da će biti šampionka

Tinejdžerka, rođena u mestu Largo na Floridi, prvo je postala tek četvrta predstavnica SAD u OI finalima (u konkurenciji oba pola) a onda je ponovila vanserijski uspeh Stevena Lopeza iz Atine 2004. Tako što je uz njen specifični vrisak pre stavljanja zaštitne kacige i ritualno lakiranje noktiju zelenom bojom pre toga, „izudarala“ Nadu Laraj iz Maroka (11:4), Turkinju Hatis Ilgun (17:9), Čija-Ling Lo iz Kineskog Tajpeha (28:5) i na kraju, u finalnoj borbi kategorije do 57 kilograma, do tada odličnu Ruskinju Tatjanu Mininu (25:17). A onda se uz veliki osmeh i suze redosnice izgrlila sa trenerom Denisom Vajtom i zaogrnula zastavom svoje domovine.

– Ne postoji nijedna druga zemlja koju bih reprezentovala – potpisala je svoju sliku sa istim „rekvizitom“ na Instagramu pre puta u Japan, da bi se posle intoniranja himne u njenu čast dopunila.

– Samo želim da je zemlja ponosna na mene i da podeli ovu poplavu emocija – poručila je ćerka američkih Srba, medicinske sestre Dragane i vlasnika građevinske firme Dalibora.

Prema rečima njenih najbližih i prijatelja iz detinjstva, još kao osmogodišnjakinja, Ana je trčala oko školskog dvorišta i ponavljala „biću olimpijska šampionka“, ali niko pa ni ona nije mogla znati da će to postati već na debiju na takmičenju svih takmičenja. Mada je kao juniorka redovno osvajala „velika“ odličja, sama kaže da je tek posle srebra na ovogodišnjim Panamskim igrama shvatila da bi baš na 32. Letnjim OI mogla da pozlati svoje svakodnevne četvoročasovne treninge i česta razdvajanja od porodice, vreme bez kućnog ljubimca – psa Korija i provoda sa svojim velikim društvom.

Njena mlađa sestra Natalija će osim Anastasijinim istorijskim podvigom moći da se divi i priveskom za ključeve iz Tokija, jer graciozna olimpijska diva pasionirano poklanja i skuplja ovu vrstu suvenira sa sportskih putešestvija. Možda je jednog dana bude bodrila na Zimskim OI, jer trofejni devojčurak iz SAD voli snoubording i tvrdi da je sve moguće ako to glava prihvati.