Anatolij Čubais: Razveden od Kremlja

Sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je Čubais napustio funkciju i Rusiju „svojom voljom“ i rekao da je to „njegova lična stvar“.

Mediji prenose da je on otišao u Tursku i da nema nameru da se vraća u zemlju.

Otkada je Rusija započela rat u Ukrajini, Kremlj je pojačao pritisak na domaće kritičare invazije.

Putin je 16. marta upozorio da će očistiti Rusiju od „ološa i izdajnika“ koje optužuje da tajno rade za SAD i njihove saveznike.

Kira Jarmiš, portparolka Alekseja Navaljnog, tvrdi da je Čubais „otišao iz Rusije samo iz straha za sopstvenu kožu i svoj novac“.

Čubais je jedan od retkih ekonomskih reformatora iz 1990-ih koji su ostali u Putinovoj vladi i održavali bliske veze sa zapadnim zvaničnicima.

On je pod Putinom preuzimao vodeće poslove u velikim državnim kompanijama sve dok ga predsednik prošle godine nije imenovao za izaslanika za održivi razvoj i klimatske promene.

Ostavio je neizbrisiv trag u ruskoj tranziciji ’90-ih godina i poznat je kao mastermajnd privatizacije u kojoj je više od 15.000 državnih preduzeća dobilo privatne vlasnike.

Kao zamenik predsednika Skupštine Lenjingrada 1990. dolazi na rukovodeće položaje i njegova karijera napreduje.

U novembru 1991. postaje ministar u kabinetu Borisa Jeljcina, zadužen za upravljanje državnom imovinom i privatizacijom. Čubais 1996. preuzima kampanju za reizbor Jeljcina.

Kada je Jeljcin osvojio drugi mandat, on postaje šef administracije predsednika.

Navodno je upravo Čubais, tri godine mlađi od Putina, 1996. doveo današnjeg predsednika u Moskvu iz Lenjingrada u tim šefa kabineta predsednika.

Putin je 31. decembra 1999. nasledio Jeljcina na mestu predsednika Rusije, a Čubais je postao predsednik UO ruske elektroenergetske kompanije RAO UES.

Međutim, Čubaisov uticaj se smanjivao sa rastom Putinove moći, ali je ipak ostao u krugu njegovih savetnika, kao jedan od retkih saradnika iz ’90-ih.

Anatolij Borisovič Čubais rođen je 16. juna 1955. u gradu Borisov, u Belorusiji, koja je tada bila deo Sovjetskog Saveza.

Britanski magazin Euromani ga je 1997. imenovao za najboljeg svetskog ministra finansija.

Dana 17. marta 2005. preživeo je pokušaj atentata. Za zločin je bio optužen Vladimir Kvačkov, ali ga je kasnije porota oslobodila. Oženjen je scenaristkinjom i TV voditeljkom Avdotjom Smirnovom. Iz prvog braka ima dvoje dece: sina Alekseja i ćerku Olgu.