Iako je Švedska na dnevnom nivou zabeležila nagli pad broja umrlih i novozaraženih od virusa korona, glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel je rekao da „uopšte nije ubeđen“ da je pristup njegove zemlje u borbi protiv kovida 19 ispravan.
Od pojave virusa u Evropi, skandinavska zemlja izaziva veliku pažnju javnosti, budući da njeni kafići, restorani i srednje škole rade sve vreme.
Glavno lice, reklo bi se, neobične švedske strategije, upravo je epidemiolog Tegnel.
„Stalno o tome razmišljamo (u agenciji za javno zdravlje), o tome šta smo mogli da učinimo bolje i šta još možemo da uradimo“, rekao je Tegnel, naglasivši da smatra da je sve vreme najbitnije nastojati da se uradi najviše što se može uz pomoć znanja i sredstava koja su na raspolaganju. On je naveo da je važno i „da sve vreme budete skromni jer ćete možda morati da se menjate“.
Tegnel, koji je glavnu reč u Švedskoj imao i za vreme svinjskog gripa 2009, rekao je da švedska strategija u borbi protiv korone može da bude dugoročniji model jer manje drastične mere mogu da budu duže na snazi. Kao još jedan razlog za labaviji pristup pandemiji, švedske vlasti su navele i veliko poverenje građana u Vladine agencije.
Zato i ne treba da čudi da Tegnel uživa priličnu popularnost u svojoj zemlji. Ovaj naučnik sa više od 30 godina iskustva u medicini je inače poznat po tome da odaje utisak smirenog, staloženog čoveka koji ne voli da se mnogo ističe u javnosti. Kako pišu mediji, oni koji ga poznaju kažu da je veoma tih i da pažljivo meri reči, te da je upravo to ono što u ovoj situaciji mnoge smiruje.
Tegnel je državni epidemiolog od 2013. Tu funkciju je prvo obavljao na švedskom Institutu za kontrolu zaraznih bolesti, a kasnije u Agenciji za javno zdravlje Švedske.
Rođen je u Upsali.
Lekarsku licencu je dobio 1985. na Univerzitetu u Lundu. Kasnije je specijalizovao infektivne bolesti u univerzitetskoj bolnici u Linćepingu. Godine 1990. je lečio prvog pacijenta u Švedskoj sa virusnom hemoragijskom groznicom, a sumnjalo se da je reč o eboli ili marburškom virusu. Od 1990. do 1993. je radio za SZO u Laosu na razvoju programa za vakcinaciju.
Kao jedno od svojih važnih iskustava ističe da sa švedskim stručnim timom 1995. u Kikvitu u tadašnjem Zairu za vreme epidemije ebole.
Od 2002. do 2003. je bio angažovan u Evropskoj komisiji kao nacionalni stručnjak koji je radio na pripremama na nivou EU za potencijalne pretnje po zdravlje, kao što su boginje i druge zarazne bolesti. Doktorsku disertaciju je odbranio 2003. na Univerzitetu u Linćepingu, a 2004. je dobio diplomu mastera epidemiologije na Londonskoj školi za higijenu i tropske bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.