Anđelković: Evropske integracije „najveća lažna vest“

Masovna politička kultura, nosi sa sobom i masovno laganje, rekao je Anđelković novinarki Andrijani Milaćević, u okviru serijala razgovora Press Extra.

On je precizirao da lažne vesti kreiraju svi akteri na društvenoj i političkoj sceni, svi oni koji se bore za vlast i za moć.

Prema rečima Anđelkovića, to su političari i iz vlasti i iz opozicije, mediji iz senzacionalizma ili u pravljenju raznih dilova, ali i strani činioci koji ovde imaju svoj propagandni aparat.

Imamo fabriku, čitav konzorcijum lažnih vesti, ukazao je Anđelković, koji smatra da u tome „nismo drugačiji od drugih zemalja“, što su pokazali i protekli izbori u SAD ili Francuskoj.

Za jedne, svrha lažnih vesti je da dođu na vlast, a za druge da očuvaju vlast, obrazložio je on, dok je trećima to način da se nametnu kao faktori koji mogu da urade spin posao za nekoga, pa pokazuju kreativnost, nude se političarima, raznim biznis grupama i centrima moći.

Uz trku za političkom moći, često je po sredi trka za novacem, tvrdi Anđelković, koji misli da je u srpskom javnom prostoru svaka vest upola lažna, u zavisnosti od konteksta ili trenutka u kojem se plasira.

Prema stavu Anđelkovića, u Srbiji je možda najveća lažna vest priča o evrointegracijama.

On podseća da se o evrointegracijama priča već 20 godina, kao da će biti sutra ili sledeće godine, a možda ih i ne bude, jer je pitanje da li će biti i Evropske unije (EU).

Zato je to možda najveća lažna vest sa kojom se suočavamo, objasnio je Anđelković i podsetio da lažne vesti postoje od druge polivine 19.veka, kada su mediji postali arena političkih zbivanja.

Čak su i ratovi počinjali plasiranjem lažnih vesti, ukazao je on, pozivajući se na primer izveštavanja britanskih medija 2003.godine o hemijskom oružju Sadama Huseina, što je poslužilo kao povod za napad na Irak.

Dovoljno je setiti se ratova na našim prostorima i optužbi raznih strana o „predimenzioniranim ratnim zločinima“, priča iz devedesetih o vilama opozicionih lidera na Ženevskom jezeru ili stotinama miliona dolara iznetih na Kipar, što je možda istina, ali do danas nije dokazano i može se tumačiti kao lažna vest, smatra Anđelković.

On misli da se niko u svetu nije izborio protiv lažnih vesti, pa ni tradicionalne demokratije, zemlje sa mnogo dužim demokratskim stažom od Srbije.

Kako je istakao, svetao primer je Singapur, koji je postigao rezultat tako što je ograničio iznos plasiranja novca u političko-medijskim kampanjama.

Živimo u epohi masovne kulture i masovne politike, gde kolaju brojne lažne vesti i teško je ponekad razlučiti šta je šta, zaključio je Anđelković.