Kada pričam sa drugaricama, često čujem da sebe prepoznaju u Hasanaginici, kažu mi: ‘Ja sam bila Hasanaginica’.
Prepoznaju se, prepoznaju položaj žene, odnosno odnos prema ženama, taj licemeran odnos društva u kojem živimo. Mi sami u sebi prepoznajemo tu licemernost: pričamo masne viceve, muške šovinističke, iako znamo da to nije u redu ali im se smejemo. Tu je i ta priča o nasilju u porodici – rekao je o radu na predstavi „Hasanaginica“, koja je ovenčana Sterijinom nagradom kao najbolja, reditelj Andraš Urban.
U postavci „Koštane“ progovorio je o trgovini ljudima, u „Neoplanti“ umesto uobičajene ode multikulturalnosti Vojvodine, o svim nacionalizmima i zlodelima jednih naroda prema drugima u Novom Sadu, u „Sumnjivom licu“ o paranoji svake pa tako i savremene vlasti, te zločinu, nasilju i iživljavanju nad slabijima koji iz nje često proizilaze… Urban nas, na sličan način kao Oliver Frljić, suočava sa životnim istinama kroz teatar bombardujući nas scenama brutalnog nasilja, prepunim svakakvih nepočinstava i krvi…
NJih smenjuju ili sa njima paralelno teku scene u kojima glumci impresivno deklamuju često komplikovane monologe, pevaju, urliču, igraju, pokazujući raznovrsnost svojih veština i talenata, koje zapravo Urbanovo rediteljsko uputstvo iz njih izvlači dajući im priliku da se razmahnu. U tom smislu, Urbanova su dela često ansambl predstave, čak i onda kada postoji jedan istaknut junak/junakinja kao u nagrađenoj predstavi.
Urban u pozorišnoj sredini koja uglavnom guši svojom osrednjošću, neinventivnošću i odsustvom hrabrosti, visoko diže lestvicu profesije i već dugo vremena tu je održava. Nimalo čudno, ako se zna da je još tokom srednje škole, i to pravno-tehničke, u rodnoj Senti iskazao sklonost ka teatru osnovavši kreativno-umetničku radionicu u kojoj su se davale pozorišne predstave.
Rođen je 4. oktobra 1970. Studirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Vlatka Gilića pa napušta studije i vraća se u Sentu da bi tokom 2000. godine diplomirao u klasi Bore Draškovića.
Po završetku studija započinje njegov profesionalni angažman u pozorištu Kostolanji Deže u Subotici gde je danas direktor. Za svoj pozorišni angažman nagrađivan je brojnim i značajnim nagradama na festivalima u zemlji i inostranstvu. Režirao je na scenama Subotice, Sente, Novog Sada, Niša, Beograda, Bitolja, Prištine, Zagreba, Sarajeva, LJubljane…
„Ne znam šta znači nada u pozorištu, u umetnosti… U životu je to nešto drugo. Kada gledam predstavu koja govori o beznadežnosti života – i ako je to dobra predstava – meni to uliva nadu“, kaže Urban.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
