Andrea Lorenco Kapusela: Kako je propala najskuplja zapadna misija

I poput svog zemljaka generala Fabija Minija, bivšeg komandanta „Kfora“, objavio je knjigu o svom kosovskom iskustvu pod nazivom „Izgradnja države na Kosovu – demokratija, korupcija i EU na Balkanu“. Za razliku od generala Minija, koji se bavio bezbednosnim temama, Kapusela pokušava da odgovori zbog čega „najskuplja i po angažovanju najveća politička i lobistička intervencija Zapada nije na Kosovu uspostavila demokratiju i poštovanje ljudskih prava, nego slabe institucije, koje građanima ne mogu da pruže sigurnost i bezbednost, pretvarajući ih u taoce kosovske elite ogrezle u švercu, korupciji i organizovanom kriminalu“. Ova studija najpre objavljena na engleskom, prevedena je i na srpski i na albanski jezik, a Kapusela je nedavno u Beogradu prisustvovao njenom predstavljanju u Klubu-knjižari „Službenog glasnika“, u čijem je izdanju objavljena tokom poslednjeg Beogradskog sajma knjiga.

Šta je bio stvarni cilj te, kako kažete, „jedne od najskupljih i politički najangažovanijih misija na svetu“, čiji ste bili deo?

– Zvaničan i stvarni cilj bio je stvaranje demokratičnijeg i prosperitetnijeg kosovskog društva u interesu Kosova i regiona. To je uzgredno trebalo da, gledano unazad, opravda kontroverznu odluku o vojnoj intervenciji 1999. i priznavanju kosovske nezavisnosti 2008, koji nisu branjeni pravnim argumentima, nego tvrdnjom da nije bilo drugog rešenja. Posledice ovih kontroverznih izbora nisu dale očekivane dobre rezultate, a međunarodna zajednica je na neki način zatvarala oči pred kosovskom realnošću zato što je veoma teško priznati da stvari ne idu kako treba. Takvo priznanje bi s jedne strane značilo da je ogromna finansijska i vojna podrška propala, a s druge strane da odluke i izbori nisu dali rezultat, što je veoma problematično.

Da li postoji još neki primer u svetu da se posle NATO intervencije u jednoj evropskoj, međunarodno priznatoj zemlji, privremeni protektorat UN na delu njene teritorije završio jednostranim proglašenjem nezavisnosti?

– Ne. Zvanično Kosovo je protektorat UN i „Rezolucija 1244“ je na snazi, ali je u stvarnosti drugačije. Komplikacija je u tome što ta dva različita stanja „žive“ zajedno. Međunarodni odnosi počivaju na odnosu snaga prava i moći. Nekad preovlađuje pravo, nekad moć, a to još nije jasno razrešeno.

Bili ste u Misiji čiji je dolazak na KiM politički omogućio zvanični Beograd, jer institucionalna veza između SB UN i EU ne postoji. Zbog čega je EU samo formalno statusno neutralna, dok faktički na terenu učvršćujući vladavinu prava u jednostrano proglašenoj kosovskoj državi, iako je to u suprotnosti sa Rezolucijom 1244?

– Institucionalna veza je to što je EU na Kosovu pod okriljem UN i na osnovu „Rezolucije 1244“. EU zvanično nije priznala Kosovo kao nezavisno i njen status je statusno neutralan kao što je slučaj i sa UN. Iako su mnoge evropske države i članice NATO priznale kosovsku nezavisnost, dok to ne učini još pet članica EU, ova organizacija neće zvanično priznati Kosovo, mada se u praksi ponaša kao da je ono nezavisno. Ponašanje EU jedino se može objasniti političkom istorijom kosovske krize i različitim stavovima koje dolaze sa različitih pozicija moći, uključujući Rusiju, Španiju, Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju… Te razlike stvaraju kontradikcije unutar EU i zapadnog bloka. Uzgred, taj problem je istovremeno i suštinski i praktičan zato što, ukoliko je EU podeljena zbog kosovskog pitanja, to otežava da se za Kosovo čine korisne stvari. Mislim da bi se ciljevi intervencije bolje ostvarivali ako bi se delovalo jedinstvenije. Pošto 2006. nije bilo dogovora između Prištine i Beograda, koji bi bio pretočen u rezoluciju SB UN, niti su razlike rešene zajedničkim, za obe strane zadovoljavajućim sporazumom, na Kosovu je sada teže rešavati probleme poput nezaposlenosti i korupcije.

Da li ste pravili analize i poređenja o nezaposlenosti i korupciji na KiM danas i u vreme kad je Srbija imala pun državni suverenitet nad celom svojom teritorijom?

– Bavio sam se time, jer sam želeo da poredim sadašnje stanje na Kosovu sa situacijom iz 1980-ih i 1970-ih godina. Nisam, međutim, našao podatke koji se tiču korupcije, kvaliteta rada vlade… koji bi se mogli kvantitativno porediti. Bilo bi dobro da se uradi analizu koja bi pokazala razvoj Kosova u jugoslovenskom periodu, pod Titom, i u periodu posle njega, ali zasad to nije moguće.

U krajnje privatnim kontaktima kosovski Albanci priznaju da su bolje živeli čak i pod vlašću Slobodana Miloševića. Šta vi kažete na to?

– Meni je to čudno, jer se sa albanskom populacijom u Miloševićevo vreme loše postupalo. Mislim da danas ipak žive bolje. Zapravo pravo pitanje je da li danas žive bolje nego u vreme socijalističke Jugoslavije, mada je nemoguće porediti životni standard danas i onaj iz 1960-ih i 1970-ih godina. Ali, ako se pored životni standard na Kosovu i u Francuskoj 1980-ih možda je tada razlika bila manja nego sada, ali sve bi to trebalo istražiti.

Kad tvrdite da je međunarodna zajednica često netačno prikazivala situaciju na KiM, da li to znači da su izveštaji Unmika i kasnije i Euleksa „šminkani“ za SB UN?

– Nikad nisam video laži u zvaničnim izveštajima „Unmika“ i drugih misija na KiM. Povremeno su se netačnosti pojavljivale u izveštajima zvaničnika svojim vladama. U tim dokumentima često su korišćeni eufemizmi, što objašnjava zbog čega i akademici koji pišu o KiM na osnovu tih izveštaja nemaju pravu sliku. I sama Vlada Kosova, recimo, često primenjuje statističke metodologije koje poput magije smanjuju broj nezaposlenih.

Kakva je uloga Briselskog dijaloga u izgradnji države na KiM?

– Najzanimljiviji aspekt dijaloga između Prištine i Beograda pod pokroviteljstvom Brisela je to što pokazuje da kosovsko pitanje još nije rešeno. Mnoge diplomate su 2008. tvrdile da je proglašenjem nezavisnosti Kosova problem rešen, ali nisu u pravu. Možda će to učiniti novi briselski sporazum, ali on još nije potpisan. Potpisani sporazumi iz 2013. i 2015. još nisu sprovedeni. Nadam se da će dogovori u Briselu dovesti do rešenja, ali prošlost govori da je rešavanje kosovskog problema komplikovana stvar.

Balkanska geostrateška situacija

Izjavu albanskog premijera Edija Rame da je, ukoliko za Albaniju nema perspektivu u EU, moguća mala unija sa Kosovom, treba vrlo pažljivo komentarisati, pre svega zbog Makedonije. Sve geostrateške analize Balkana poslednjih 20 godina pokazuju da je posle BiH u Makedoniji najosetljivija i najopasnija situacija, a uzrok tome su tenzije između slovenske većine i albanske manjine. Svaki pokret u tim kriznim tenzijama mogao bi biti opasan i može imati velike posledice. Ne poznajem dovoljno prilike u Makedoniji, ali današnja situacija na Balkanu generalno nije dobra – smatra Kapusela.