Ko je Andrej Obradović, koji se već pet dana izgladnjuje zbog ćutanja institucija o policijskoj brutalnosti?

Kako je Obradović tada opisao situaciju u kojoj su se našli, on je još u stanu doživeo policijsku torturu, što se nastavilo i u PS Novi Beograd.

Andrej Obradović i njegova cimerka su tada privedeni, jer je policija nakon upada u stan pronašla manju količinu marihuane.

Te večeri su, kako ovaj mladić tvrdi, policajci nad njima vršili višesatno maltretiranje koje je podrazumevalo fizičko, psihičko i seksualno nasilje, propraćeno homofobičnim uvredama.

Prema njegovim rečima, razlog za takvo postupanje je to što je on pripadnik LGBT populacije.

Početkom marta ove godine održan je protest „Ne ćutimo“ u znak podrške Obradoviću i njegove cimerke. Na protest je pozvalo udruženje „Da se zna!“, kao i Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta. Okupljeni građani su tada napunili Trg republike u znak solidarnosti sa napadnutim licima.

Institucije se od tada nisu oglašavale o ovom slučaju, Obradović je započeo štrajk glađu, i nakon toga postoje izgledi da će nakon više od dva meseca konačno dobiti odgovor od institucija.

Pozvan je da u sredu ode u Osnovno javno tužilaštvo i da da izjavu o navodnom slučaju nasilja koji mu se dogodio.

Od kuvanja do aktivizma: Andrej Obradović o svojoj budućnosti

Pre ovog nemilog događaja, Obradović se bavio kuvanjem, ali zbog svega što mu se desilo kaže da ne može da se vrati na posao dok se nepravda dešava svakog dana, ne samo njemu, već i svim drugim žrtvama nasilja.

Odlučio je da, kada se izbori sa svojim slučajem, uđe u aktivizam, te da pokuša da sa drugim aktivistima iskoreni nasilje koliko god je to moguće.

Aktivno se dosad nije bavio aktivizmom, sve dok sam nije doživeo nasilje, ali objašnjava za Danas da se oduvek zalagao za ljudska prava i oštro osuđivao nasilje.

U slobodno vreme voli da se bavi kuvanjem, koje mu je nekada bilo primarno zanimanje. Pored toga, voli da piše poeziju, crta i čita knjige, a za sebe kaže da je većinom vremena kućni tip.

Cilj njegovog štrajka nije samo da pomogne sebi, već i da skrene pažnju na institucije kao opomenu, ali takođe i celom društvu da je ćutanje na nasilje takođe nasilje. Ističe da problem nije samo nasilje vršeno nad marginalizovanim grupama, već nasilje koje može da zadesi bilo koga.

Andrej Obradović rođen je 2004. godine i veći deo svog života je proveo u Beogradu.