ANEM: Oko 70 odsto novinara oseća psihičke posledice tema kojima se bave

Na Kopaoniku, na skupu lekara koji rade na SOS liniji u okviru projekta Nesalomivi i operatera Sigurne linije za bezbednost novinara, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović rekla je da petina medijskih radnika ima dijagnozu posttraumatskog sindroma, trećina ima viši nivo stresa, ali se više od polovine novinara nije obratilo za pomoć iako su imali tegobe.

Preporuke koje su proizašle iz ove analize sadrže i redovne sistematske i kontrolne preglede koji moraju
sadržati i psihološke preglede i pomoć, zatim radionice za rano prepoznavanje problema za menadžment medija, kao i rekreativne i tim bilding aktivnosti.

Autori analize Jovana Gligorijević i Branko Čečen naglasili su da mnogi novinari ne prepoznaju da je stres kom su svakodnevno izloženi na poslu uzrok problema, da su teme koje najviše utiču na novinarski stres ratno izveštavanje, rodno zasnovano nasilje, organizovani kriminal i da je, globalno gledano, jedino smrtonosnije zanimanje od novinara – drvoseča.

Gligorijević je dodala da novinari neće da priznaju da imaju problem i da su pretnje, vređanje i pritisci imali posledice po njihovo zdravlje.

Gligorijević i Čečen saglasili su se da mediji treba da pronađu alatke za otpornost, ali da im je za to neophodna pomoć stručnjaka.

Operaterka ANEM Sigurne linije Kruna Savović govorila je o značaju ukrštanja dva SOS telefona, rekavši da pružanje pomoći u psihosocijalnoj oblasti novinarima može pomoći i da bolje štite svoju bezbednost.

Predsednik ANEM Veran Matić naglasio je da svi zajedno, i novinari i njihova publika, žive negativnu životnu spiralu koja se samo gomila na osnovu negativnih vesti, te da je bitno graditi mehanizme kojima će se svi građani zaštititi.

Zaključio je da će sve više biti potrebna vrsta pomoći koju pružaju lekari okupljeni u mrežu Nesalomivi i da je destigmatizacija obraćanja za pomoć psihologu ili psihijatru neophodna širom Srbije.