ANEM: Situacija sa medijskim slobodama se pogoršava, Srbija 10 u Evropi po broju SLAPP tužbi

U izveštaju ANEM-a se navodi da je, prema podacima Višeg javnog tužilaštva koje je u avgustu objavila Stalna radna grupa za bezbednost novinara, zaključno sa julom 2023. godine, zabeleženo 50 slučajeva pretnji i napada na novinare.

ANEM podseća da se u izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara navodi da su do sada donete četiri osuđujuće presude, četiri krivične prijave su odbačene jer je utvrđeno da ne postoji krivično delo, u tri predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u šest predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji, u 28 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a u jednom predmetu učinilac nije identifikovan ni nakon sprovedenog predistražnog postupka.

„Prvostepena ili konačna odluka doneta je u 11 predmeta, što predstavlja 22 odsto od ukupnog broja predmeta“, navodi se u izveštaju ANEM-a.

U izveštaju se navodi i da je Evropska federacija novinara (EFJ) poćetkom avgusta na svom portalu objavila saopštenje u kome je ocenila da je „broj slučajeva nepoštovanja rada medija u Srbiji u porastu“, zbog čega je predsednica te organizacije Maja Sever pozvala vlasti u Srbiji da poštuju ulogu i misiju medija u demokratskom društvu, a premijerku Srbije Anu Brnabic da „preispita svoje stavove prema novinarima, imajući u vidu sve učestalije incidente“.

„Neposredan povod za saopštenje bio je incident koji se dogodio tokom predstavljanja programa EU ‘Digitalna Evropa’ u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Tom prilikom novinari su bili zaključani u sobi kako ne bi mogli da postavljaju pitanja prisutnima“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su iz EFJ-a podsetili i na nedavni događaj kada je Vladan Sekulic, član glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) i direktor saobraćajnog preduzeća „Lasta“, objavio video spot u kome su novinari medijskih kuća N1, Nova S i Nova „prozvani kao zlo kom se moramo suprotstaviti“.

Kao primer nepoštovanje Kodeksa novinara Srbije, u izveštaju ANEM-a navodi pismo koje su medijima uputili roditelji dece ubijene 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, sa molbom da promene način izveštavanja, povodom afirmativnog načina izveštavanja pojedinih medija o dečaku koji je počinio masovno ubistvo.

ANEM navodi i slučaj novinara Danasa, Vojina Radovanovića, kome su preko društvenih mreža upućene pretnje smrću, nakon čega je Udruženje novinara Srbije (UNS) podnelo krivičnu prijavu Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a tužilaštvo je tek nakon apela UNS-a pozvalo na saslušanje svedoka predloženog u tom postupku.

U izveštaju su, između ostalog, navodi i napad na Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), ispred čijih ulaznih vrata su bili bačeni plakati koje je potpisala ekstremno desničarska organizacije „Konzervativni pokret naši“, u kojima je NDNV doveden u vezu sa ustaškim pokretom.

Povodom usvajanja medijskih zakona, u izveštaju ANEM-a se ocenjuje da se proces uređenja medijske scene u Srbiji više „simulira“ od strane vlasti, jer mu odgovara sadašnje stanje stvari.

„Bez obzira na to što je nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima završen, on nije dovršen budući da je uvedeno sporno rešenje koje omogućava državi posredno učešće u izdavanju medija. Pored navedene još jednu prepreku predstavlja i to što su za državu sporne odredbe koje se tiču Saveta za štampu, jedinog samoregulatornog tela koje bi bilo nadležno da za štampane i onlajn medije daje podatke o tome da li se isti pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda“, navodi se u izveštaju.

ANEM navodi i, pozivajući se na podatke Koalicije protiv SLAPP u Evropi (CASE), da se baza podataka o takvim tužbama protiv medija za godinu dana povećala za više od 250 slučajeva, a da se Srbija nalazi na vrhu liste, budući da je deseta u Evropi po broju podnetih SLAPP tužbi.