ANIKO HAJNRIH MUŠKINJA: Građani su malodušni i odustaju od borbe za svoja prava

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor povodom desetogodišnjice postojanja kancelarija zaštitnika građanskih prava, ocenio je, pak, da je ombudsman u Vojvodini „institucija koja je garant demokratije, vladavine prava i poštovanja i zaštite ljudskih i manjinskih prava, ali da se nažalost, ombudsman često doživljava kao institucija koja je pre svega namenjena čuvanju manjinske zajednice i manjinskih prava. Naprotiv, veoma je široka lepeza tema sa kojima se pokrajinski ombudsman susreće, a na koje građani Vojvodine imaju svoje primedbe“.

O suštini rada kancelarije ombudsmana, i o tome kako građani prihvataju ovaj institut građanske pravde za Plave strane govori ombudsmanka Vojvodine Aniko Hajnirh Muškinja.

– Nadležnosti i ovlašćenja pokrajinskog ombudsmana definisani su Statutom i Pokrajinskom skupštinskom odlukom o ombudsmanu. Član 1 stav 1. kaže da ombudsman štiti građane od povreda do kojih može doći zbog kršenja Ustava i zakona, kao i međunarodnih ugovora, među koje spadaju i republički propisi, pa i propisi APV. Ombudsman posebno nadzire rad pokrajinskih, odnosno opštinskih organa i onih organizacija i institucija čiji je osnivač opština. U pokrajinskoj kancelariji ombudsmana trenutno ima 22 zaposlena, i mahom su tu pravnici, ali ima i psihologa, politikologa, pedagoga i sociologa, kako bismo mogli da adekvatno pristupimo svakom predmetu.

Kakav je princip vašeg rada, da li uglavnom reagujete na lične pritužbe građana, ili preduzimate i samoinicijativne akcije?

– Reagujemo po tri osnova – po pritužbama građana (upućenih pismeno ili lično), po sopstvenoj inicijativi (kada dođemo do saznanja da je došlo do povrede prava građana, o čemu najčešće saznajemo iz medija), a povremeno vršimo i neka mala istraživanja, uglavnom u svim jedinicama lokalne samouprave i tada dolazimo do saznanja da li postoje neki problemi (na primer, nedavno smo istraživali rad zaštitnika prava pacijenata, zatim, rad gradskih, odnosno opštinskih veća u odnosu na žalbe građana). Naravno, najčešće reagujemo po pritužbama građana. Najpre formiramo predmet, obaveštavamo stranku da je pritužba stigla, i obraćamo se organu na koji se pritužba odnosi. Na osnovu prikupljenih informacija o tom organu, ocenjujemo da li je došlo do povrede nekakvih prava. Obično su građani u pravu, a ispravljanje nepravilnosti se događa u većini slučajeva odmah pošto se obratimo dotičnom organu. Najveći deo pritužbi se reši još u toku postupka. Ukoliko se ne reši, mi pošaljemo preporuku organu na koji način da to otkloni. Bitno je da ove preporuke i uopšte naš rad sa organima uprave imaju preventivni značaj, jer se sigurno takva greška neće u budućnosti ponavljati.

Kakve su pritužbe građana, na šta se oni najviše žale?

– Najveći broj pritužbi je na rad opštinskih organa, pre svega šalterskih službi, ali veliki je i broj pritužbi na rad republičkih organa na teritoriji AP – na primer, nacionalne službe za zapošljavanje, fonda PIO, katastra, poreske uprave, zavoda za zdravstveno osiguranje. Najmanji broj pritužbi dobijamo na rad pokrajinskih organa. Čak je dvostruko više pritužbi na rad opštinskih i republičkih organa nego pokrajinskih.

Da li ste te predmete pratili nakon intervencije? Koliko se greške i nepravilnosti u proseku ispravi?

– Ispunjenost naših preporuka se kreće između 60 i 70 odsto, što je i neki evropski standard. To znači da snagom našeg autoriteta delujemo na organe uprave. Građani dobiju informaciju od samog organa da je nepravilnost ispravljena. Vrlo često nam se ponovo obraćaju i zahvaljuju za intervenciju. Zanimljivo da još uvek imamo veliki broj pritužbi na rad pravosudnih organa. Međutim, mi nismo nadležni da nadziremo rad pravosuđa, jer je ono po zakonu nezavisno, ali nastojimo da građanima u toj oblasti damo savet i uputimo ih na mogućnost prigovora predsedniku suda, a ako on ne odgovori, onda ministarstvu; građanima prosleđujemo i obrasce po kojima mogu napisati žalbu. Pokušavamo da objasnimo da zaista ne možemo uticati na rad sudstva, ali da ima nekih drugih zakonskih puteva. Vrlo često imamo slučajeve da je građanin u zabludi, jer je nezadovoljan i misli da je prekršeno neko njegovo pravo. U poslednje dve godine građanima dajemo savete u pisanoj formi, koju radnju da preduzmu i pred kojim organom mogu da pokrenu postupak u slučaju da mi nismo nadležni. Dajemo im, naravno, i pravne savete. Ne možemo ih zastupati, jer mi nismo zastupnici, ali koliko god možemo, pomažemo im na taj način.

Utisak je da su građani u visokom procentu nezadovoljni radom većine državnih organa?

– Građani jesu nezadovoljni, ali su i površni. Često reaguju tako da ne prihvataju razne dostave, opomene, ignorišu poštara ili dostavljača, ne koriste pravne lekove, ne čitaju obrazloženje nekih zvaničnih rešenja koje dobiju. Jednostavno, ne brinu dovoljno o sebi. I tada nastane problem… Posebno imamo mnogo pritužbi na javna i komunalna preduzeća, i znamo da nije jednostavno izboriti se sa njima. Međutim, imamo primere da su neki građani veoma uporni, i da uspeju da ostvare svoja prava. Mislim da je to neka generalna preporuka, da građani trebaju zaista da insistiraju na svojim pravima, pogotovo tamo gde postoji besplatna pravna pomoć. A ustavna je obaveza lokalnih samouprava da organizuju službu pravne pomoći, koja bi mogla da zastupa građane.

Smatrate li da su vaše ingerencije premale? Ljudi očekuju neku konkretnu pomoć, ali koliko je ona moguća ako je vaša uloga samo savetodavna?

– Mi smo nedavno bili na studijskom putovanju u Kataloniji, gde je ova institucija izuzetno razvijena, i mogu da kažem da funkcionišemo na identičan način. Mi zaista delujemo samo snagom autoriteta. Ali, zato imamo pravosuđe, zato imamo institut ustavne žalbe. Kada bismo i mi kažnjavali i izricali neke mere, to onda ne bi bilo to. Mogu reći da još uvek nekakav osećaj odgovornosti postoji u organima uprave. Naša je mera, na primer, da na sajtu objavimo našu preporuku, ili da obavestimo neposredni viši organ o načinjenim propustima, na primer, gradsko veće, ili gradsku skupštinu. S druge strane, kod nas su česte te promene, pa lokalne samouprave ponekad i ne stignu da sve to savladaju, i dođe do nenamerne greške.

Koliko ste dosad, recimo, imali pritužbi građana?

– Prošle godine ih je bilo ukupno 1.200, što je za trećinu više nego tokom 2010. Videćemo koliko će biti ove godine. Ovo je u suštini ipak mali broj obraćanja, mada imamo i lokalne ombudsmane, pa se i njima građani obraćaju. U oblasti zaštite prava manjina svake godine imamo između 50 i 60 pritužbi, i one se uglavnom odnose na službenu upotrebu jezika i pisma, na obrazovanje, na prenos osnivačkih prava u oblasti kulture i obrazovanja… Često se javljaju i sami organi uprave, jer ne razumeju kako se treba postaviti prema tim zahtevima koje postavlja Zakon o nacionalnim savetima.

Imate li utisak da je vaš institut za mnoge građane još uvek nepoznat mehanizam zaštite?

– Još uvek to nije dovoljno prihvaćeno, građani ne posežu za tim u dovoljnoj meri, mada je to najbezbolnija mera u zaštiti njihovih prava. Mi zaista preduzimamo sve da pomognemo građanima, čak i kad nešto nije u našoj nadležnosti. Recimo, građani nam se obraćaju za pomoć i kad sumnjaju da im je kamata u banci loše obračunata. Mi i u takvim slučajevima reagujemo i pokušavamo da pomognemo, pišemo banci. Jednostavno, trudimo se da što više budemo u funkciji građana i zaštitimo njihova prava. Meni se, međutim, čini da su građani u određenoj meri malodušni, što je svakako odraz vremena u kojem živimo, pa mnogi i ne pokušavaju, čak i kada ima mogućnosti da isprave to što ih tišti. Mi ipak preporučujemo svim građanima, kad god imaju sumnju da ih je neki državni organ oštetio, ili da su im uskraćena neka prava, da nam se slobodno obrate. Ako su ipak bili u zabludi, nikom ništa, ali ako ima ikakve osnove da ih je neko na bilo koji način oštetio, mi ćemo sve učiniti da se ta greška ispravi i oni dođu do satisfakcije.

PIO nezakonito traži od građana da daju evidenciju svog staža

Najveći broj pritužbi je opšteg karaktera, ali takođe i onih koje su vezane za zaštitu prava deteta. Zbog porasta vršnjačkog nasilja i nasilja u porodici, građani sve više prepoznaju kada je pravo deteta ugroženo, i kada je neki organ propustio da odreaguje kako treba.

Od opštih pritužbi najviše ih je na rad opštinskih uprava – šalterskih službi, matičara, raznih inspekcija, komunalne, prosvetne i inspekcije za zaštitu životne sredine… Na njihov rad se građani najviše žale. Takođe imamo pritužbi na rad centara za socijalni rad, na rad škola, ustanova zdravstvene zaštite. Poseban je problem, na primer, u oblasti penzionog osiguranja – podnesete zahtev za penziju, ne dobijate nikakav odgovor godinu dana, a onda vam jave da ste odbijeni. Takođe, PIO često na građane prevaljuje obavezu da sami pronađu svoj zatureni neregistrovani radni staž. Veliki je broj pritužbi i na račun Nacionalne službe za zapošljavanje – oko nezakonitog skidanja sa evidencije nezaposlenih, oko isplate naknade za nezaposlene, oko projekata Prva šansa, Druga šansa. Ima dosta zamerki na rad katastra… Prosto, što god možete zamisliti, gde god se može ostvariti neko pravo, ljudi imaju potrebu i da se žale.