U Srbiji je poslednjih 20 godina na delu relativizacija događaja i aktera iz Miloševićevog vremena, odnosno ratova devedesetih u kojima Srbija kao nije učestvovala, mada su njeni brojni stanovnici ili ubijeni ili postali invalidi baš na ratištima širom bivše Jugoslavije.
Inače, samo u Srbiji ima oko 40.000 ratnih vojnih invalida, ali se pretpostavlja da je taj broj bar duplo veći.
Naravno, svako ko postavi pitanje odgovornosti države ili pojedinaca na čelnim funkcijama u državi, vojsci i policiji za ratne zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, po merilima aktuelne vlasti, biva u njihovim tabloidima, što štampanim, što elektronskim, proglašen za Soroševog plaćenika i izdajnika. To što su oni koji su vodili vojsku i državu osiromašili, osramotili i ojadili narod za narednih pet generacija, nikom ništa. Za uništene živote i razorene porodice, kao i obično retko se odgovaralo pred pravosudnim organima Srbije. Uglavnom u Hagu, iz koga su se haški osuđenici, nakon izdržanih višegodišnjih kazni, slavodobitno vraćali u Srbiju i bivali dočekivani kao heroji od strane naprednjačko-socijalističke vlasti, koji su kao radikali i Miloševićevi socijalisti podržavali ratne zločine.
Upravo je zdušna rehabilitacija osuđenih ratnih zločinaca i bio razlog što je Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih, sa grupom aktivista i aktivistkinja protestovala na tribinama koje su držali i na kojima su promovisali svoje knjige haški osuđenici Momčilo Krajišnik i Veselin Šljivančanin (tribinu organizovala vladajuća SNS). U oba slučaja su razvili transparente – „Ratni zločinci da zaćute o žrtvama“ i dobili batine od nepoznatih učesnika tribine. Policija nikada nije utvrdila ko ih je napao. Istovremeno, grupa mladića iz nepoznate organizacije Alternativa je izlepila ulaz u Inicijativu plakatima na kojima piše da su „Soroševi plaćenici“ i da su „za šaku njegovog novca prodali otadžbinu, majku i oca“. Video na kojem se vidi šta rade su postavili na Jutjub. Posle ovih incidenata Anita Mitić je imala hrabrosti i da na TV Pinku brani svoje stavove u oštrom dijalogu sa vlasnikom tabloida Informer, glavnim promoterom državne politike nekažnjivosti.
Naravno, suočavanje sa prošlošću i pravda za žrtve nikome od domaćih vlastodržaca nisu ni na kraj pameti, pa odatle i podrška haškim osuđenicima. Zbog toga i nema pomirenja već više od 20 godina od završetka ratova u regionu.
Anita Mitić je rođena 1990. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a Inicijativi mladih za ljudska prava priključila se 2009. godine kao aktivistkinja u kampanji „Ja sam srce Srbije“. Pohađala je i edukativne programe u Školi nove politike, Školi tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo, na Američkom univerzitetu na Kosovu, Školi ljudskih prava Helsinškog odbora za ljudska prava. Tokom 2013. godine bila je angažovana u Svetskom omladinskom pokretu za demokratiju u Vašingtonu, gde je organizovala seriju onlajn diskusija o učešću mladih u demokratizaciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.