Anja Suša: Elegantni odlazak

Ona je jesenas najavila da više neće učestvovati u izboru predstava za ovu manfestaciju, kada je na mesto umetničkog direktora, nakon smrti Jovana Ćirilova, postavljen pozorišni teoretičar i kritičar Ivan Medenica.

„Odlučila sam da se dobrovoljno povučem tačno na polovini svog selektorskog mandata, a razlog što o tome govorim sada, a ne posle sledećeg festivala, jeste moj dobronamerni pokušaj da primopredaja Bitefa bude izvršena na elegantan i prijateljski način, onako kako se to radi u civilizovanom svetu, u kom odlasci sa funkcija nisu naročita tragedija, već deo kontinuiranog procesa promene koji neprestano traje i koji je veoma važan za napredak svih institucija, pa tako i institucija kulture“, kazala je tada Suša.

Njena odluka o odlasku, kako kaže, usledila je zbog odnosa države prema kulturi i pre svega ovom festivalu, jer se sve manje novca izdvaja za nekada jedan od najvažnijih teatarskih događaja u Evropi, ali i zbog javnosti koja je svaku selekciju dočekivala „na nož“.

„Jovanovim odlaskom Bitef je postao glineni golub u zabavnom parku srpske kulture. Ko ga više ‘izbuši’ njemu veći plišani zeka ili meda. Odmah se nekako uspostavio veoma neprijateljski medijski diskurs, koji se kod nas svrstava u pomenuti žanr ‘polemike’, a zapravo je obično cipelarenje žrtve koja već kleči a ruke su joj vezane. U moru ‘pravovernih’ i ‘dušebrižnih’ kritika upućenih ovogodišnjem Bitefu niko se nije setio da makar malo dirne u žarište problema – tragično mali budžet kojim je festival ove godine raspolagao i poslovično nerazumevanje značaja festivala od aktuelne političke nomenklature“, napisala je Suša u autorskom tekstu objavljenom u Danasu „Masakr je počeo smrću Jovana Ćirilova“.

Suša je Bitef prvo počela da prati kao gledateljka, zatim kao istraživačica za potrebe magistarskog rada na Katedri profesora Andreja Mitrovića, pa kao voditeljka okruglih stolova, autorka programa Showcase i naposletku kao selektorka, gde je provela deset godina.

Rođena je 1973. godine u Beogradu. Kao devojčica htela je da bude kasirka. Ljubav prema pozorištu otkrila je na početku srednje škole. Prve korake u teatru napravila je kao glumica u Dadov-u. Diplomirala je pozorišnu režiju u dvadeset drugoj godini na Fakultetu dramskih umetnosti i bila je jedina žena u svojoj klasi. Osnovala je nezavisnu trupu Torpedo, režirala je četrdesetak predstava, prevashodno za decu i mladu publiku. Bila je direktor i umetnički direktor Malog pozorišta „Duško Radović“. Ćerka je novinarke Gordane Suše. Udata je za istoričara umetnosti Dejana Sretenovića. Rediteljsku karjeru nastavila je u inostranstvu, gde već godinama radi.